Ukrštaju „dokazna koplja“ oko kredita Metals banke

Nalaz tog veštačenja je jedan od poslednjih dokaza koji su predviđeni za izvođenje u postupku, ali odbrana ga je osporila kao „manjkav” i zatražila novo veštačenje. Odluku o tom predlogu sudsko veće bi moglo saopštiti na nastavku suđenja 19. septembra.  

Odbrana nekadašnjeg direktora Metals banke Ananija Pavićevića, kao i ostalih šestoro okrivljenih, predložila je novo dopunsko veš­tačenje s obrazloženjem da „veštaci nisu imali u vidu deo dokumentacije i da su to potvrdili prilikom ispitivanja na glavnom pretresu”. Advokat Predrag Bogovac, branilac Ananija Pavićevića, najavio je da od tog predloga neće odustati jer, kako navodi, bez kvalitetnog veštačenja po profesionalnim uzusima te struke, ne mogu se pravilno i potpuno utvrditi činjenice.

– Nalaz dopunskog ekonomsko-finansijskog veštačenja, sve i da ostane u predmetu, nije negativan po odbranu jer niti negira naše argumente niti potvrđuje navode optužnice – kaže Bogovac. – Novo dopunsko veštačenje odbrana traži jer smatramo da veštačenje mora da bude potpuno i profesionalno obavljeno.

– Po našem mišljenju, to je u ovom slučaju sporno jer prilikom veštačenja nije uzet u obzir važan deo dokumentacije iz dosijea kredita koji su obuhvaćeni postupkom. Zato smo predložili i da se novo dopunsko veštačenje poveri drugim veštacima – naglašava Bogovac u izjavi za „Dnevnik”.

Dopunsko finansijsko veštačenje, odre­đeno posle osnovnog koje je obavljeno tokom istrage, odnosi se na kredite koji su obuhvaćeni optužnicom, a odobreni su novosadskim firmama „NS don 2006”, „Pan komerc” DOO, „Krom produkt” d. o. o. i „Metal komerc”. 

Sudskom naredbom je utvrđeno da veštačenje treba da odgovori na pitanja: da li su krediti koji su predmet postupka imali odgovarajuće instrumente obezbeđenja vra­ćanja, jesu li bili pravilno klasifikovani u odgovarajuću kategoriju u skladu s važećim propisima NBS-a, u koju svrhu su dati, da li su firme podnosile zahteve za reprogram kredita, kao i jesu li i drugim komitentima krediti odobravani pod istim uslovima. Nakon što se ispostavilo da su veštaci beogradskog Gradskog zavoda za veštačenje prilikom dopu­nskog veštačenja prevideli deo dokumentacije, pominjalo se i da bi je mogli naknadno pregledati i izjasniti se o svemu.  

Odbrana, međutim, smatra da je neophodno obaviti novo dopunsko veštačenje, koje bi, kako obrazlažu, radi objektivnog uvida u poslovanje Metals  banke kad je reč o njenoj kreditnoj politici, trebalo da obuhvati širi period, i pre i posle onog koji je obuhvaćen procesom. 

– Veštaci su odgovorili da su krediti bili pravilno klasifikovani, ali nisu se decidirano izjasnili o tme da li je bila obavezna hipoteka – naveo je Bogovac.

Odbrana je istakla i primedbe da veštaci nisu obavili uvid u dokumentaciju o određenim sredstvima obezbeđenja koja su data banci na raspolaganje.

– Osim toga, veštaci su naveli da preduzeća nisu podnosila zahteve za reprograme, što nije tačno – ukazuje Bogovac, i ističe da su sva preduzeća pokušavala da nađu način da izmire svoje obaveze i nudila su i reprograme i neka druga sredstva.

Po rečima advokata, „u nalazu nema ni precizno izveštačenog iznosa kreditnih obaveza, već su navedeni oni koji su dobijeni od NBS-a”.

– Međutim, nakon što je NBS preuzeo ovlašćenja upravljanja Metals bankom preko dva prinudna upravnika, odmah je urađena revalorizacija kredita tako da je svim tim preduzećima uvećan dug iako je uredno uračunata kamata od prosečno 15 odsto na godišnjem nivou u to vreme, a oni su i na to dodali revalorizaciju. Veštaci su samo prihvatili taj obračun NBS-a s revalorizacijom, iako je sporno da li je ona uopšte zakonita. Smatramo da se tim veštačenjem nije došlo do stvarnog iznosa kreditnih obaveza preduzeća koja su obuhvaćena postupkom. Inače, utvrđeno je da nijedan od kredita nije bio dospeo za vraćanje, ali ih je prinudna uprava proglasila dospelim, prosečno godinu pre dospeća – naglašava Bogovac, i dodaje da je zbog toga svojevremeno došlo i do privrednih sporova između tih preduzeća i banke o tome da li su prinudni upravnici imali pravo da proglase dospelost kredita i da izvrše njihovu revalorziaciju.

Branilac kaže da ti sporovi traju i danas. Odbrana tvrdi da je sve u vezi s odboravanjem kredita „rađeno u skladu sa zakonima, drugim propisima i poslovnom politikom Metals banke, a da je iza rušenja te banke, kao i procesa okrivljenima, politička priča čiji je cilj bio nasilna vlasničke transformacije Metals banke”.  Postupak se vodi protiv ukupno sedmoro okrivljenih, od kojih su većina nekadašnji članovi upravnih organa Metals banke, a optužnica ih tereti za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Optužnicom, koja je precizirana prošle godine, obuhvaćen je period od novembra 2007. godine do 23. oktobra 2008. i pojedini kredite Metals banke koji su, po sumnjama optužbe, odobreni, navodno, uz „nedovoljne garancije” i nisu vraćeni.

J. Jakovljević