Укрштају „доказна копља“ око кредита Металс банке

Налаз тог вештачења је један од последњих доказа који су предвиђени за извођење у поступку, али одбрана га је оспорила као „мањкав” и затражила ново вештачење. Одлуку о том предлогу судско веће би могло саопштити на наставку суђења 19. септембра.  

Одбрана некадашњег директора Металс банке Ананија Павићевића, као и осталих шесторо окривљених, предложила је ново допунско веш­тачење с образложењем да „вештаци нису имали у виду део документације и да су то потврдили приликом испитивања на главном претресу”. Адвокат Предраг Боговац, бранилац Ананија Павићевића, најавио је да од тог предлога неће одустати јер, како наводи, без квалитетног вештачења по професионалним узусима те струке, не могу се правилно и потпуно утврдити чињенице.

– Налаз допунског економско-финансијског вештачења, све и да остане у предмету, није негативан по одбрану јер нити негира наше аргументе нити потврђује наводе оптужнице – каже Боговац. – Ново допунско вештачење одбрана тражи јер сматрамо да вештачење мора да буде потпуно и професионално обављено.

– По нашем мишљењу, то је у овом случају спорно јер приликом вештачења није узет у обзир важан део документације из досијеа кредита који су обухваћени поступком. Зато смо предложили и да се ново допунско вештачење повери другим вештацима – наглашава Боговац у изјави за „Дневник”.

Допунско финансијско вештачење, одре­ђено после основног које је обављено током истраге, односи се на кредите који су обухваћени оптужницом, а одобрени су новосадским фирмама „НС дон 2006”, „Пан комерц” ДОО, „Кром продукт” д. о. о. и „Метал комерц”. 

Судском наредбом је утврђено да вештачење треба да одговори на питања: да ли су кредити који су предмет поступка имали одговарајуће инструменте обезбеђења вра­ћања, јесу ли били правилно класификовани у одговарајућу категорију у складу с важећим прописима НБС-а, у коју сврху су дати, да ли су фирме подносиле захтеве за репрограм кредита, као и јесу ли и другим комитентима кредити одобравани под истим условима. Након што се испоставило да су вештаци београдског Градског завода за вештачење приликом допу­нског вештачења превидели део документације, помињало се и да би је могли накнадно прегледати и изјаснити се о свему.  

Одбрана, међутим, сматра да је неопходно обавити ново допунско вештачење, које би, како образлажу, ради објективног увида у пословање Металс  банке кад је реч о њеној кредитној политици, требало да обухвати шири период, и пре и после оног који је обухваћен процесом. 

– Вештаци су одговорили да су кредити били правилно класификовани, али нису се децидирано изјаснили о тме да ли је била обавезна хипотека – навео је Боговац.

Одбрана је истакла и примедбе да вештаци нису обавили увид у документацију о одређеним средствима обезбеђења која су дата банци на располагање.

– Осим тога, вештаци су навели да предузећа нису подносила захтеве за репрограме, што није тачно – указује Боговац, и истиче да су сва предузећа покушавала да нађу начин да измире своје обавезе и нудила су и репрограме и нека друга средства.

По речима адвоката, „у налазу нема ни прецизно извештаченог износа кредитних обавеза, већ су наведени они који су добијени од НБС-а”.

– Међутим, након што је НБС преузео овлашћења управљања Металс банком преко два принудна управника, одмах је урађена ревалоризација кредита тако да је свим тим предузећима увећан дуг иако је уредно урачуната камата од просечно 15 одсто на годишњем нивоу у то време, а они су и на то додали ревалоризацију. Вештаци су само прихватили тај обрачун НБС-а с ревалоризацијом, иако је спорно да ли је она уопште законита. Сматрамо да се тим вештачењем није дошло до стварног износа кредитних обавеза предузећа која су обухваћена поступком. Иначе, утврђено је да ниједан од кредита није био доспео за враћање, али их је принудна управа прогласила доспелим, просечно годину пре доспећа – наглашава Боговац, и додаје да је због тога својевремено дошло и до привредних спорова између тих предузећа и банке о томе да ли су принудни управници имали право да прогласе доспелост кредита и да изврше њихову ревалорзиацију.

Бранилац каже да ти спорови трају и данас. Одбрана тврди да је све у вези с одборавањем кредита „рађено у складу са законима, другим прописима и пословном политиком Металс банке, а да је иза рушења те банке, као и процеса окривљенима, политичка прича чији је циљ био насилна власничке трансформације Металс банке”.  Поступак се води против укупно седморо окривљених, од којих су већина некадашњи чланови управних органа Металс банке, а оптужница их терети за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица. Оптужницом, која је прецизирана прошле године, обухваћен је период од новембра 2007. године до 23. октобра 2008. и поједини кредите Металс банке који су, по сумњама оптужбе, одобрени, наводно, уз „недовољне гаранције” и нису враћени.

Ј. Јаковљевић