Nove „čačanke“: Slatka „petra“ i bujna „divna“ u srpskim šljivicima
ČAČAK: Brojnoj porodici šljiva stvorenih u čačanskom Institutu za voćarstvo pridružile su se dve nove sorte, „petra“ i „divna“, karakteristične po poznom vremenu sazrevanja.
Dok je „petra“ slađa, „divna“ je bujnija, kaže domaćin Milorad Drinčić iz gornjomilanovačkog sela Teočin koji se može pohvaliti da se među prvima u svetu „upoznao“ s najnovijm članicama porodice šljiva čačanskog Instituta za voćarstvo.
Pre sedam godina su zasađene, odmah su dale rod, bio je osrednji, a prošle godine ih je „ubio“ mraz. Ove sezone su u punom rodu, kaže Milorad za Agropres.
Ono što predstavlja najznačajniju karakteristiku ujedno i najbitniju za sortu „divnu“ jeste poznije vreme sazrevanja ploda, polovina septembra, što je izuzetno bitno zbog plasmana na tržištu. Ove godine je nešto ranije stigla, kao što je to slučaj sa svim sortama različitih vrsta voćaka, kaže za Agropres naučni saradnik čačanskog Instituta za voćarstvo Ivana Glišić.
“Divna“ cveta nekoliko dana posle sorte „stenli“.
Sproveden je ogled u kome smo ispitivali stepen samooplodnosti i prvi rezultati su pokazali da je sorta samooplodna i kao takva može se gajiti u monosortnim zasadima. Podaci iz ogleda pokazuju da je finalno zametanje plodova sorti „divna“ u slobodnom oprašivanju, u prirodnim uslovima čak 70 odsto, što znači da je isto toliko cvetova zametnuto u plodove.To je pozitivna karakteristika, jer pokazuje da sorta ima odličnu rodnost, ali se s druge strane mora primenjivati intezivnija rezidba kako bi se postigla krupnoća ploda i kvalitet, dodaje Glišić.
U okviru programa oplemenjivanja čiji je osnovni cilj stvaranje novih sorti koje su otporne ili tolerantne na virus šarke šljive, stvorene su ove dve sorte, sestre po majci koje imaju pozno vremene cvetanja.
Zajednički roditelj, majka „divni“ i „petri“ je američka sorta „stenli“, tolerantna na virus šarke šljive. „Divni“ je otac naša sorta, „čačanska rana“, dok je „petrin“ otac švedska sorta „opal“. „Petra“ je stvorena kombinacijom ukrštavanja „stenlija“ i „opala“ i ima poznije vreme zrenja od svojih roditelja, oko 20. septembra. Nakon „požegače“, nije praktično bilo sorti koje su sazrevale u ovom vremenskom periodu, što joj daje dodatni značaj jer praktično na rod stiže kada na tržištu nema svežih plodova šljive, kaže naučni saradnik Instituta za voćarstvo za Čačak Nebojša Milošević.
Ove sezone, plodovi „divne“ i „petre“ završili su u kazanima za pečenje rakije, a iz Instituta očekuju da će ove sorte za deset godina zaživeti u šljivicama Srbije.
