Trgovci dobro zarade i na kusuru koji ne vrate

Međutim, i bez novog štosa za sakupljanje para, domaći potrošači se prema kusuru odnose u najmanju ruku ležerno. Teško da ćete koga videti da čeka pred kasom da mu se vrati dinar pa i šest dinara. Za takav stav stručnjaci krive mentalitet – sramota ih da čekaju za siću. A zna se – mentalitet se najteže menja.

Kupovina plastičnih kesa nije jedini način da se potrošačima naplati ono što  nisu kupili. Ima tu još začkoljica, kao, recimo, zaokruživanje cena. U Srbiji živi oko sedam miliona stanovnika i ima oko dva i po miliona domaćinstava. Neka samo svako domaćinstvo dnevno na kusuru izgubi ili oprosti dinar i eto dva i po miliona dnevno. Tako na godišnjem nivou dobijemo 800 miliona dinara jer mesečno poklonimo bar 75 miliona.

Kupac koji se u radnji nađe prvi a s novčanicom koja se kod nas smatra krupnijom od, recimo, 500 dinara, a želi da kupi hleb, ili mleko, kiflu, jogurt, što spada u česte jutarnje kupovine, ima problem. Obično se račun ne zvaršava nulom pa kupcu ostaje da čeka ili oprosti kusur. Vlasnici radnji i drugih manjih prodajnih objekata obično objašnjavaju da ostave u kasi prodavcima bar hiljadarku u kovanicama. Međutim, to izgleda nije rešenje za pomenuti probem..

Dok vlasnici radnji krive trgovce da oni uskraćuju kusur, potrošačke organizacije, s druge strane, opominju ih da isto to rade oni sami. Postupak je malo sofisticiraniji i ide preko zaokruživanja cena. Kod nas se one iskazuju u parama. Po važećim propisima, ukoliko je cena na dva zadnje decimale od 0 do 50 para, zaokružuje se na manje. Recimo, za 399,49 plaća se 399 dinara. Međutim, ako je cena 399,51 dinara ili više, kupcu će se pazar računati kao 400 dinara. Sticaejm tih okolnosti, u našim radnjama su cene s 51 parom neuporedivo brojnije nego onih gde je ispisana suma para niža od brojke 50. Štaviše, kod nas baš ima mnogo cena koje se završavaju s 99,51 parom jer trgovci smatraju je to dobar način da se kupac odluči za pazar iako će platiti baš tih 49 para više koji su ga namamile na pazar.

Kako to rešiti?

Mislim da je problem teško rešiv, kaže međunarodni konsultant dr Aleksandar Vasiljević.

Srećom, kako dodaje, kod nas ni trgovci nisu mnogo strogi. Ukoliko neko nema da plati dva-tri dinara, obično mu se ta suma oprosti uz rečenicu „Donesite sutra”. To je stvar mentaliteta, ne samo kod nas već i na celom Balkanu, kaže naš sagovornik.

U novčanicima smo nekada imali apoene od 1, 5, 10 i 50 para. Tri prve tri pomenute povučene su iz opticaja još u aprilu 2003. godine.

Najkrupnija kovanica od 50 para važila je do 2007. godine. Na potez da ih povuče iz opticaja Narodna Banka Srbije se odlučila zbog male vrednosti i visokih troškova izrade. Tako je svakako bolje jer bi još i taj sitniš  dodatno otežavao vraćanje kusura, a verovatno opet na štetu potrošača. 

Tako će sitniš biti u drugom planu čak i za one kojima je kućni budžet tesan. Tek kada se trgovci sretnu sa situacijom da im mušterije budu u redu čekale na dinar, i to će se promeniti, ali sasvim je izvesno da se to neće dogoditi sutra.

D. Vujošević