NININE MUSTRE : Raspad sistema
Uzbudljivo! To je prvi izraz koji mi pada na pamet kada poželim da opišem vreme u kojem živimo. Uzbudljivo je živeti u ovom vremenu. Toliko se promena dešava na sve strane da čovek jednostavno mora da odredi prioritete i da se posveti onome što mu stvarno koristi za razvoj.
Neophodno je bilo da ja to učinim za sebe jer bih inače dovela sebe u situaciju da imam ozbiljan problem sa vremenom, koncentracijom i uopšte sa životom koji bi bio pretovaren svim i svačim i ja bih se u svemu tome potpuno pogubila.
Nisam ja baš neka osoba od organizacije. Ne umem mnogo da planiram. U stvari umem, ali ne volim. Možda je to zato što se planovi nikada ne odvijaju baš onako kako sam ih ja zamislila, ali pre mislim da je zato što moj sićušni um naspram nesagledive inteligencije svemira, nema širu sliku stvarnosti u kojoj živim. Moj um samo stvara zaključke na osnovu onoga što je čuo, naučio, pročitao, video... sa druge strane, intuicija mi ne baš uvek razumljivo, ali uvek nepogrešivo govori da bi trebalo da imam poverenja u život i da se sve što se događa, događa za moje najviše dobro. Tako sam vremenom odlučila da ne gledam informativne emisije. One informacije koje treba da dođu do mene, uvek nekako do mene i stignu, ali budu očišćene od kojekakvog toksičog smeća koje se inače uz takve informacije servira. Manipulacija je u današnjem svetu toliko uzela maha, da je više niko ni ne smatra nepoželjnom. A sredstva masovnog informisanja kao da se utrkuju ko će da izazove masovniju histeriju, nadmećući se ko će da objavi gnusnije fotografije ili skandalozniju priču. Neko vreme sam se „pecala“ na te pojave i reagovala sam burno na te takozvane vesti. Svaki bih put sebi pokvarila raspoloženje posle nekih „informativnih“ emisija, kao i posle napadnih reklama. Ali sam onda počela da učim da sve to sagledavam iz šire perspektive, da primećujem, ali ne osuđujem. Shvatam šta je cilj svake od tih vesti ili reklama, ali više sebi ne dozvoljavam da se oko toga nerviram. Jasno mi je da čitava planeta prolazi kroz fazu raspada sistema u kojem živimo. Sistem koji je zasnovan na lažima, prevarama, koristoljublju i sitnim i krupnim interesima, ne može dugo da opstane. On se već urušava, ali to traje poprilično dugo zbog njegove kompleksnosti, veličine, kao i zbog inercije ljudi koji iz navike rade ono što im se ne radi, kao da su drogirani, polako i neprimetno uvučeni u zamke linija manjeg otpora, uljuljkani u naizgled bezizlaznu situaciju pod sloganom „Šta ja kao jedinka tu mogu?“
Mogu sve! Mogu da vežbam svoju svesnost svakodnevno i tako da vidim iza reklama, da čujem iza izgovorenih reči, da shvatim da je sav haos koji je oko nas, zapravo proces promene u kojem se ruši sve što više ne služi napretku ljudske vrste. To se upravo dešava i unutar svakoga od nas. Taj proces ume da bude bolan, ako nismo dovoljno svesni, ali je neizbežan. Uzbudljivo je biti deo svega toga, i kroz sitne radosti i veliku zahvalnost menjati sebe i svoju stvarnost.
