Prodaju se nelegalni stanovi, ali uz popust

Ali zato ima dosta izgrađenih i useljenih stambenih objekata čiji vlasnici nisu upisani u zemljišne knjige, a prodaju stanove. U agencijama za promet nekretnina kažu da se pođednako trguje i objektima bez papira, čiji vlasnici nisu upisani u zemljišne knjige, kao i nekretninama gde je dokumentacija čista i vlasnici zavedeni u Katastru.

Navode da ne bi trebalo zabraniti promet objekata neupisanih u zemljišne knjige jer ima dosta zgrada čija je gradnja u toku, a invesitori prodaju još neizgrađene kvadrate, koji se mogu upisati u zemljišne knjige tek kada se gradnja završi.

Vlasnik agencije za promet nekretnina „Moj dom” iz Novog Sada Vanja Rac kaže da promet nelegalno izgrađenih objekata ne treba zabraniti jer je oko 30 odsto objekata sazidano bez građevinske dozvole, uz saglasnost države koja je na posletku i donela Zakon o legalizaciji i izgradnju.

„Vlasnicima čiji su zahtevi i dokumentacija predati za legalizaciju treba omogućiti da prodaju nekretninu, dok onih drugih, koji za to ne mare, i nema među prodavcima“, kaže Rac, i dodaje da je u prometu daleko više objekata koji su upisani od onih nekretnina čiji vlasnici čekaju da se objekti ozakone i postanu vlasnici.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić podržao je inicijativu za izmenu Zakona o prometu nepokretnosti, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Pašalić je podršku dao nakon razgovora s predsednikom Javnobeležničke komore Srbije Srbislavom Cvejićem i predstavnicima gradske uprave, a razlog za donošenje takve odluke je želja da se u punom obimu zaštite prava građana na bezbedno i mirno uživanje imovine, kao i suzbijanje nelegalne gradnje.

Pašalić je istakao da se svi zakoni koji su na snazi moraju poštovati, što je slučaj i sa Zakonom o prometu nepokretnosti, međutim, to ne isključuje i mogućnost razmatranja izmena određenih odredbi da bi se izbegle postojeće manjkavosti i nedoslednosti.

 

Po rečima izvršnog direktora „Solis nekretnina” iz Novog Sada Dragana Rabatića, ne treba praviti razliku između nekretnina koje su upisane i onih koje nisu.

„Ima kupaca koji neće objekat koji nije zaveden u zemljišne knjige ni za yabe pa se cena kvadrata na osnovu toga snižava, za razliku od drugih, koji, uz određene garancije, kupuju, ali opet malo jeftinije. Ni notari neće da overavaju kupoprodajne ugovore ukoliko ne postoji dokumentacija da je nekretnina u postupku legalizacije pa će na osnovu nje vlasništvo biti upisano u Katastar. Institucije države rade posao i ne postoji mogućnost da kupac bude prevaren ukoliko kupi objekat koji nije upisan Katastar“, naglašava Rabatić.

Predsednik Građevinske komore Goran Rodić kaže da treba sačekati s kupovinom, odnosno prodajom, dok se imovina ne upiše, ali da se svako opredeljuje po svome šta će pazariti.

„Objekti izgrađeni bez dozvole trebalo bi da budu jeftiniji od onih koji imaju papire“, kaže Rodić.

On naglašava da bi izmenama i dopunama Zakona o izgradnji i planiranju trebalo popuniti nedostatke te regulative da bi gradnja bez građevinske dozvole nestala zauvek, pa bi tako i vlasnici stanova bili upisani u Katastar.

„Još uvek imamo zidanje bez dozvole jer rupa u zakonu ima, pa bi izmenama trebalo uvesti kontrolu ne samo za investitore već i za vlasnike parcela i podizvođače“, objašnjava Rodić.

Udruženja koja su osnivali prevareni kupci procenjuju da ima više od 6.000 žrtava u kupoprodaji nekretnina, prevarenih za više od 180 miliona evra.

Z. Delić