Srpski krompiraši stigli Holanđane

Čule su se najlepše vesti iz delatnosti poljoprivrednika koji u Srbiji gaje ovu kulturu, unetu 1803. godine iz Austrougarske, u karucama Dositeja Obradovića.

Ovog leta dogodilo se prvi put, doduše i voljom prirode, da su naši vredni proizvođači sa Golije odgajili po 30 tona krompira na hektaru, ili isto koliko i farmeri u Holandiji, koja je svetski prvak u selekciji i proizvodnji ovog povrća, kaže za Glas zapadne Srbije Ratko Vukićević, predsednik UO udruženja “Plodovi Srbije”.

On je, zajedno sa sinovima Milošem i Kostom, vlasnik preduzeća “Agromobil“ u Vranici kod Guče, koje u kooperativi okuplja 60 najboljih srpskih proizvođača krompira.

Na otvaranju skupa, u hali “Agromobila“, pažnja i pravo da se prvi obrate pripali su gostima iz Holandije. To su Marijel Mitelnberg, zamenica ambasadora Kraljevine Holandije u Beogradu, Hert Kits Nuvenkamp, ataše za poljoprivredu sa sedištem u Budimpešti koji diplomatski, pored Mađarske, pokriva i Srbiju, Crnu Goru i Austriju. 

Zatim, Andrik Valkens, menadžer prodaje u holandskoj kompaniji ZPC, u svetu vodećoj po proizvodnji semenskog krompira, koji je saopštio do kakvih je prognoza došla ta svetska kuća:

Do 2050. godine populacija na Zemlji biće udvostručena, očekujemo i da proizvodnja krompira bude bar dva puta veća nego danas, i zadatak naše kompanije je da obezbedimo krompir za sav taj svet.

Holanđani i Belgijanci su u uvodnim obraćanjima saopštili da je ovo, odlazeće leto, bilo najsušenije u Zapadnoj Evropi u poslednjih 98 godina (od 1920). O posledicama takve suše do pojedinosti je, uz pomoć video prikaza, besedio Marniks Gilers iz “Belšima“, evropske kompanije za zaštitu bilja sa sedištem u Belgiji.

Industrijski krompir ovogodišnjeg roda u slobodnoj prodaji u Evropi plaća se od 22 do 25 centi po kilogramu, i cene će nastaviti da rastu. Krompir za pakovanje je od 25 do 30 centi, odnosno toliko se plaća farmerima. Međutim, u Evropi mnogi farmeri imaju ranije ugovorene isporuke po 9 ili 10 centi, pa za njih neće biti profita. Tražnja je, inače, svuda počela da raste, ali zasad polako, naveo je Gilers.

Ratko Vukićević procenjuje da je ovogodišnji rod u našoj postojbini stigao do proseka od 25 tona na ukupno 40.000 hektara pa će, dakle, prinos da bude oko milion tona.

Srpska potrošnja, za prehranu stanovništva i preradu, jeste oko 700.000 tona, i možda će oko 300.000 tona ostati za izvoz.

Ako se izvozna cena i zadrži na 30 centi, a neće, to bi srpskim krompirašima donelo fantastičnih 90 miliona evra na evropskim pijacama.

Ova godina je vrlo neobična, netipična potpuno. U početku vegetancije bila je velika suša a bila je potrebna kiša, onda su usledile ogromne količine padavina i oni koji su dobro radili i zaštitili krompir od plamenjače imaju vrhunske prinose. Naši proizvođači na Goliji oposlili su kao nikad, imaju i više od 30 tona po hektaru, objašnjava on.

U Evropi, u svim zemljama gde se gaji krompir, Beneluks, Poljska, Nemačka, severna Francuska, britansko poluostrvo, svuda je veliki podbačaj roda, dodaje Vukićević i kaže da se neverovatna stvar dogodila u Holandiji - u junu je palo samo 16 milimetara kiše po kvadratnom mestru i oni imaju manji rod 25 odsto.

Cene u Evropi zbog toga su znatno više i nama se ovde otvara prostor da dobro prodamo deo roda. „Agromobil“ već ima interesovanje kupaca iz Bugarske i Makedonije, pa će oni koji su ove godine dobro radili doći do ekstra zarade, dodao je on.

Lane su cene u Evropi bile izuzetno niske i taj pritisak se preneo na naše tržište, srozao cene našoj robi jer je u Srbiju ulazio krmpir po dampinškim cenama. 

Mi ne tražimo da se zabrani uvoz, već da se zabrani prodaja ispod cene koštanja, kaže Vukićević.