Krompir skuplji od šećera, ulje kao šargarepa

U cenama između pijačnih i onih u velikim marketima nema velike razlike, ali ima nelogičnosti. Jer, za kilogram krompira treba isto para koliko i za kilogram šećera (od 59 dinara pa naviše).

Na primer, za plavu novčnicu – stotinu dinara – u radnjama ima da se kupi i litar ulja, koliko košta i kilogram mlade šargarepe, dok je dva i po pa i tri puta skuplja mlada zelen, koja košta 250 i 300 dinara.

Glavica zelene salate prodaje se za 50 dinara, za koliko se može pazariti i kilogram paradajza i pet jaja, jer se ona na pijaci nude od deset dinara pa naviše. Zna se da nije isto gajiti paradajz što i staviti u zemlju seme zelene salate, i upravo ta dva proizvoda mogu biti primeri da cena ne prati trud i ulaganje povrtara.

Uz te namirnice verovatno ima i drugih čija cena koštanja nema logike, uzimajući u obzir način proizvodnje, ali ima rezona u zakonima tržišta jer cene diktira ponuda i potražnja.

Oduvek je zelen bila skuplja od šargarepe, premda u načinu uzgajanja nema razlike, ali povrtari kažu da se zelen manje seje i daje manje prinose po hektaru u odnosu na šargarepu, pa je zato i skuplja. Ne pamti se, kaže direktor Zemljoradničke zadruge u Begeču Goran Zec, da je kilogrmam mlade šargarepe u julu bio stotinu dinara.

– Ovog leta to je zbog velikog izvoza naše šargarepe pa inopotražnja diktira da domaći kupac plaća šargarepu sto dinara – navodi on.

Po rečima Branislava Gulana, država ne treba da određuje cene hrane, ali treba da stvori uslove da poljoprivrednici proizvedu, prodaju i naplate rod

– Kod nas je lakše uvesti nego proizvesti i zato treba domaćoj poljoprivredi podsticaji da bi ubrzala rast i oslobodila se uvoznika – ističe on.

Član Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti za selo Branislav Gulan kaže da našu poljoprivrednu proizvodnju čine aspurdne situacije u kojoj ni krivi ni dužni dolaze proizvođači i kupci.

– Cenu diktiraju uvoznici jer u velikim marketima ima dosta povrća ali i voća iz uvoza, i na osnovu tih cena su i cene na pijačnim tezgama pa je to i razlog da kilogram krompira košta kao i kilogram šećera, a da glavica zelene salate vredi kao kilogram paradajza – naglašava Gulan, i podseća na to da cene diktira ponuda i tražnja pa je šećer sada jeftin – kilogram košta od 60 dinara, jer naša zemlja proizvede 380.000 tona šećera, a za domaće potrebe je dovoljno 220.000 tona. – Odavno je već poznato i da je mineralna voda skuplja od mleka.

Inače, „krompiraši” nemaju primedbe na cenu koštanja krompira očekujući da bi mogao biti i skuplji. Oni koji su počeli da vade krompir kažu da su prinosi slabiji pa je, po rečima jednog od proizvođača krompira Branislava Zelenovića, to moguć razlog da na jesen bude i skuplji. Ali, Zelenović kaže, dok jesen ne dođe, treba sačekati narednu sedmicu.

– Do sada su šleperi domaćeg krompira išli ka Albaniji pa je i cena krompira bila po meri proizvođača, međutim, na Kosmetu stiže rod pa će albanski trgovci trgovati sa srpskom pokrajinom, i to može, usled slabije potražnje, sniziti cenu krompira, što će goditi porošačima – predočava Zelenović.

Z. Delić