Српски кромпираши стигли Холанђане
ГУЧА: Својеврсни конгрес кромпираша Србије - Дани поља - Агромобил Гуча окупио је у драгачевској варошици зналце и водеће произвођаче и прерађиваче у овом послу, око 300 људи од Лесковца до Суботице, али и дипломате и пословне људе од Будимпеште до Амстердама.
Чуле су се најлепше вести из делатности пољопривредника који у Србији гаје ову културу, унету 1803. године из Аустроугарске, у каруцама Доситеја Обрадовића.
Овог лета догодило се први пут, додуше и вољом природе, да су наши вредни произвођачи са Голије одгајили по 30 тона кромпира на хектару, или исто колико и фармери у Холандији, која је светски првак у селекцији и производњи овог поврћа, каже за Глас западне Србије Ратко Вукићевић, председник УО удружења “Плодови Србије”.
Он је, заједно са синовима Милошем и Костом, власник предузећа “Агромобил“ у Враници код Гуче, које у кооперативи окупља 60 најбољих српских произвођача кромпира.
На отварању скупа, у хали “Агромобила“, пажња и право да се први обрате припали су гостима из Холандије. То су Маријел Мителнберг, заменица амбасадора Краљевине Холандије у Београду, Херт Китс Нувенкамп, аташе за пољопривреду са седиштем у Будимпешти који дипломатски, поред Мађарске, покрива и Србију, Црну Гору и Аустрију.
Затим, Андрик Валкенс, менаџер продаје у холандској компанији ЗПЦ, у свету водећој по производњи семенског кромпира, који је саопштио до каквих је прогноза дошла та светска кућа:
До 2050. године популација на Земљи биће удвостручена, очекујемо и да производња кромпира буде бар два пута већа него данас, и задатак наше компаније је да обезбедимо кромпир за сав тај свет.
Холанђани и Белгијанци су у уводним обраћањима саопштили да је ово, одлазеће лето, било најсушеније у Западној Европи у последњих 98 година (од 1920). О последицама такве суше до појединости је, уз помоћ видео приказа, беседио Марникс Гилерс из “Белшима“, европске компаније за заштиту биља са седиштем у Белгији.
Индустријски кромпир овогодишњег рода у слободној продаји у Европи плаћа се од 22 до 25 центи по килограму, и цене ће наставити да расту. Кромпир за паковање је од 25 до 30 центи, односно толико се плаћа фармерима. Међутим, у Европи многи фармери имају раније уговорене испоруке по 9 или 10 центи, па за њих неће бити профита. Тражња је, иначе, свуда почела да расте, али засад полако, навео је Гилерс.
Ратко Вукићевић процењује да је овогодишњи род у нашој постојбини стигао до просека од 25 тона на укупно 40.000 хектара па ће, дакле, принос да буде око милион тона.
Српска потрошња, за прехрану становништва и прераду, јесте око 700.000 тона, и можда ће око 300.000 тона остати за извоз.
Ако се извозна цена и задржи на 30 центи, а неће, то би српским кромпирашима донело фантастичних 90 милиона евра на европским пијацама.
Ова година је врло необична, нетипична потпуно. У почетку вегетанције била је велика суша а била је потребна киша, онда су уследиле огромне количине падавина и они који су добро радили и заштитили кромпир од пламењаче имају врхунске приносе. Наши произвођачи на Голији опослили су као никад, имају и више од 30 тона по хектару, објашњава он.
У Европи, у свим земљама где се гаји кромпир, Бенелукс, Пољска, Немачка, северна Француска, британско полуострво, свуда је велики подбачај рода, додаје Вукићевић и каже да се невероватна ствар догодила у Холандији - у јуну је пало само 16 милиметара кише по квадратном местру и они имају мањи род 25 одсто.
Цене у Европи због тога су знатно више и нама се овде отвара простор да добро продамо део рода. „Агромобил“ већ има интересовање купаца из Бугарске и Македоније, па ће они који су ове године добро радили доћи до екстра зараде, додао је он.
Лане су цене у Европи биле изузетно ниске и тај притисак се пренео на наше тржиште, срозао цене нашој роби јер је у Србију улазио крмпир по дампиншким ценама.
Ми не тражимо да се забрани увоз, већ да се забрани продаја испод цене коштања, каже Вукићевић.
