Ko često lepi oglase radnike malo plaća?

O tome svedoči i to što su na velikom broju izloga istaknuti oglasi da je potreban radnik ili, što je mnogo češće, radnica. Kakvi su uslovi rada i kolika je plata uglavnom se ne može saznati na licu mesta već je potrebno ili nazvati poslodavca ili ostaviti sopstveni kontakt, a neophodan je i direktan razgovor pre nego što se posao dobije. Pojedini poslodavci postavljaju uslove vezane za godište kandidata i malo je onih koji zapošljavaju osobe starije od pedesetak godina, a pojedini prilikom telefonskog razgovora uopšte ne pitaju za stepen obarazovanja potencijalnog radnika. 

Takav način traženja radnika najčešći je u trgovini, pekarama, trafikama, buticima... Gotovo bez razlike plata se kreće od oko 25.000 dinara pa i iznad 30.000 dinara, a na nekim radim mestim zarada se može uvećati u zavisnosti od rezultata rada. Uz to, radnicima se plaćaju troškovi prevoza, a sve je više poslodavaca koji odmah prijavljuju radnike.

Kako nam je rekla jedna od sagovornica koja već godinama radi u trgovini, česta izmena zaposlenih je uobičajena, a najveći problem je to što se traži mnogo više nego što je prilikom razgovora za posao dogovoreno. Uz to, neretko se zapošljavaju oni koji nemaju nikakvo iskustvo u radu u trgovini pa je neophodna i njihova obuka, što dodatno oduzima vreme.  

Više puta sam promenila radno mesto i uvek sam radila u prodavnici, a razlog za prelazak na drugo radno mesto nije uvek bio motivisan platom, već je to najčešće bilo zbog toga što poslodavac nije poštovao uslove koje smo dogovorili, kaže naša sagovornica. Prema njenim rečimam, kod nas je praktično oglas za radnike stalno na izlogu jer ima mnogo onih koji odlaze, a mnogi, kad saznaju uslove rada, ni ne konkurišu.

Što se plate tiče, dodaje naša sagovornica, retko kad se na radnim mestima u prodavanici može zaraditi više od minimalca, koliko i sada zarađujem, plaćeni su mi putni troškovi i prijavljena sam od prvog dana, a isto je i s drugim radnicama. Međutim, izmena je velika jer poslodavac veoma često traži da se radi prekovremeno, a veći broj sati provedenih na poslu ne znači i veću platu. Dešava se da se u toku meseca na radnom mestu provede i do 50 sati više, a niti je plata veća niti se može dobiti slobodan dan.

Plate za posao u trgovini, pekarama, trafikama, buticima... značajno su manje od prosečne zarade u Srbiji i kreću se oko minimalne, i nešto iznad toga.

To je plata za koju radi više od 300.000 zaposlenih u Srbiji, ali trgovina je delatnost u kojoj se, sigurno mnogo više nego u nekim drugim, veoma često traže radnici i njihova izmena je velika. Razlog za to bi mogao biti i težak, često fizički naporan rad, ali i to što se zaposleni, posebno kad steknu iskustvo, veoma brzo odlučuju da promene radno mesto čim pronađu ponudu koja obezbeđuje nešto višu platu.

Ona napominje i da je veoma teško ostvariti pravo na godišnji odmor, posebno u sezoni, da se radi i subotom i nedeljom, i praktično nema privatni život, da su ljudi iscrpljeni i da zato mnogi odlaze. Ipak, mnogi i ćute jer su primorani na to.

Nešto su drugačija iskustva radnice u jednom butiku, u kojem je takođe okačen oglas da se traži radnik. Po njenim rečima, atmosfera u kojoj radi je izuzetno dobra, a novi radnik je potreban zbog nenajavljenog odlaska dosadašnje koleginice. Ona je kod sadašnjeg poslodavaca zaposlena duže od godine, mesečno zarađuje oko 27.000 dinara, uz mogućnost da se zaradi više, a gazda snosi i troškove prevoza. Ona ističe i da je oglas stavljen juče i da je intresovanje potencijalih radnika veliko.

D. Mlađenović