Ко често лепи огласе раднике мало плаћа?
НОВИ САД: И поред тога што има много незапослених, неспорно је да има и доста послодаваца којима су потребни радници.
О томе сведочи и то што су на великом броју излога истакнути огласи да је потребан радник или, што је много чешће, радница. Какви су услови рада и колика је плата углавном се не може сазнати на лицу места већ је потребно или назвати послодавца или оставити сопствени контакт, а неопходан је и директан разговор пре него што се посао добије. Поједини послодавци постављају услове везане за годиште кандидата и мало је оних који запошљавају особе старије од педесетак година, а поједини приликом телефонског разговора уопште не питају за степен обаразовања потенцијалног радника.
Такав начин тражења радника најчешћи је у трговини, пекарама, трафикама, бутицима... Готово без разлике плата се креће од око 25.000 динара па и изнад 30.000 динара, а на неким радим местим зарада се може увећати у зависности од резултата рада. Уз то, радницима се плаћају трошкови превоза, а све је више послодаваца који одмах пријављују раднике.
Како нам је рекла једна од саговорница која већ годинама ради у трговини, честа измена запослених је уобичајена, а највећи проблем је то што се тражи много више него што је приликом разговора за посао договорено. Уз то, неретко се запошљавају они који немају никакво искуство у раду у трговини па је неопходна и њихова обука, што додатно одузима време.
Више пута сам променила радно место и увек сам радила у продавници, а разлог за прелазак на друго радно место није увек био мотивисан платом, већ је то најчешће било због тога што послодавац није поштовао услове које смо договорили, каже наша саговорница. Према њеним речимам, код нас је практично оглас за раднике стално на излогу јер има много оних који одлазе, а многи, кад сазнају услове рада, ни не конкуришу.
Што се плате тиче, додаје наша саговорница, ретко кад се на радним местима у продаваници може зарадити више од минималца, колико и сада зарађујем, плаћени су ми путни трошкови и пријављена сам од првог дана, а исто је и с другим радницама. Међутим, измена је велика јер послодавац веома често тражи да се ради прековремено, а већи број сати проведених на послу не значи и већу плату. Дешава се да се у току месеца на радном месту проведе и до 50 сати више, а нити је плата већа нити се може добити слободан дан.
Плате за посао у трговини, пекарама, трафикама, бутицима... значајно су мање од просечне зараде у Србији и крећу се око минималне, и нешто изнад тога.
То је плата за коју ради више од 300.000 запослених у Србији, али трговина је делатност у којој се, сигурно много више него у неким другим, веома често траже радници и њихова измена је велика. Разлог за то би могао бити и тежак, често физички напоран рад, али и то што се запослени, посебно кад стекну искуство, веома брзо одлучују да промене радно место чим пронађу понуду која обезбеђује нешто вишу плату.
Она напомиње и да је веома тешко остварити право на годишњи одмор, посебно у сезони, да се ради и суботом и недељом, и практично нема приватни живот, да су људи исцрпљени и да зато многи одлазе. Ипак, многи и ћуте јер су приморани на то.
Нешто су другачија искуства раднице у једном бутику, у којем је такође окачен оглас да се тражи радник. По њеним речима, атмосфера у којој ради је изузетно добра, а нови радник је потребан због ненајављеног одласка досадашње колегинице. Она је код садашњег послодаваца запослена дуже од године, месечно зарађује око 27.000 динара, уз могућност да се заради више, а газда сноси и трошкове превоза. Она истиче и да је оглас стављен јуче и да је интресовање потенцијалих радника велико.
Д. Млађеновић