Zrenjanin nudi niz mogućnosti za razvoj biznisa
ZRENJANIN: U slobodnim zonama Srbije svake godine se zaposli 3.000 novih radnika, a samo u slobodnoj zoni Zrenjanin biće zaposleno još 1.500 ljudi kada se u tom gradu završi investicija svetskog giganta za proizvodnju guma, kineske kompanije "Šandong Linglong".
Slobodna zona "Zrenjanin" je višestruko nagrađivana kao jedna od najboljih slobodnih zona u Evropi, a 2015. godine, svrstana je u osam najboljih lokacija na svetu za start-up podršku.
Unutar ovog prostora troškovi poslovanja smanjuju se i za čak 40 procenata, a korisnici zone mogu da iznajme, kupe ili izgrade proizvodne, poslovne i skladištne objekte.
Poslednje priznanje uspešnosti je nedavni dolazak kineske kompanije ,"Šandong Linglong", koja je sa Vladom Srbije potpisala sporazum o izgradnji fabrike automobilskih guma u koju će biti investirano 950 miliona dolara i gde će raditi 1.500 ljudi.
Planirana proizvodnja iznosi čak 13 miliona guma godišnje.
"Zrenjanin ima industrijsku zonu od 550 hektara. Malo koji grad moze to da ponudi, a mi možemo", kaže za Tanjug gradonačelnik zrenjanina Čedomir Janjić.
Slobodnu Zonu "Zrenjanin" čine tri lokacije: Cvetna ulica, Bagljaš i Ečka.
"Više od godinu dana smo razgovarali sa Kinezima. Predsednik republike je vodio te razgovore. Rezultate ste videli prošlo nedelje. Imali smo zadovoljstvo da ljudi iz gumarske industrije, odnosno fabrike guma Ling Long, dovedu svoje kooperante što je dodatno dobra vest, uz onu da je najveća investicija u Srbiji baš u Zrenjaninu",
Janjić na pitanje, gde, u sada vec čuvenoj slobodnoj zoni ima mesta i da li ima najava novih investicija kaže da mesta ima za sve koji žele da dođu.
"Ima raznih povlastica. Može da se radi u režimu slobodne zone, naročito za firme koji svoje proizvode uvoze i izvoze. Postoji čitava paleta povlastica, a to je sve regulisano zakonom".
Nekad je Zrenjanin bio vodeća prehrambena industrija. Posle ekonomskih sankcija, tranzicije i privatizacije, opet se uspostavila poslovna klima sa velikim potencijalima, od kojih neki tek treba da se iskoriste.
"Zrenjanin je značajno saobraćajno čvorište", kaže Janjić i dodaje da se još dosta moze uraditi na planu razvijanja vazdušnog saobraćaja, jer Zrenjaninci poseduju aerodrom pogodan za manje putničke i teretne avione.
Taj prostor je, kaže, pogodan i za avione koji se koriste u poljoprivrednoj delatnosti.
"Mreža plovnih puteva, reka oko Zrenjanina, pogodna je za transport robe. A ove godine smo učinili i prve korake, posle šest godina, u pravcu razvoja luke i brodogradnje".
Gradonačelnik Zrenjanina na posletku ističe da je najveći problem, odlazak mladih iz zemlje, ali da dosadašnje ekonomske aktivnosti mogu taj nepovoljan demografski trend da uspore i zaustave.
Inače, kompanije koje posluju u okviru slobodnih zona Srbije ( ima ih 14 a u planu je formiranje još jedne) ostvarile su prošle godine pet milijardi evra prometa.
U njima se svake godine zaposli 3.000 novih radnika, a očekivanja su da će do ulaska naše zemlje u Evropsku uniju u njima biti zaposleno 50.000 radnika.
Pre samo trideset godina, u svetu je bilo svega 200 slobodnih zona, a danas je ta cifra došla na oko 3.500 u 147 zemalja sveta u kojima kompanije pod povoljnijim uslovima uvoze sirovine i izvoze robu.