OPCIJA (NE)MOGUĆA: Prekvalifikacija zaposlenih

Uloga Vlade Srbije i Nacionalne službe za zapošljavanje, kako ističe Zoran Martinović, direktor NSZ, jeste da pronađu ravnopravan odnos između tražnje i ponude, ali i da sačuvaju postojeća radna mesta.

- Prema poslednjoj evidenciji NSZ, 570.000 ljudi pokazuje interesovanje za posao, ali poslodavci, s druge strane, i dalje ne mogu da pronađu adekvatnu radnu snagu. Zog toga želimo da obučimo određeni broj ljudi kako bi mogli da obavljaju posao za koje postoji potražnja. Kada su u pitanju poslovi sa visokostručnim obrazovanjem, najveća potražnja je za inženjerima informatike, elektronike, elektrotehnike, građevinarstva, mašinstva, lekarima sa specijalizacijama, farmaceutima, profesorima fizike i matematike. Kada su u pitanju zanati, potrebna je radna snaga u građevini, oblasti turizma i ugostiteljstva, vozači, radnici obezbeđenja i negovateljice – objasnio je Martinović.

NSZ već nekoliko godina obučava nezaposlene za neke od deficitarnih zanimanja. Nezaposleni sa evidencije NSZ koji više godina čekaju na posao, ukoliko ga zaista žele, pristaju na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, a ima i onih koji se “čvrsto” drže svoje struke i odbijaju ponudu države da lakše i brže dođu do radnog mesta.

Najveće interesovanje nezaposlenih vlada za besplatnu informatičku obuku, pa se tako u poslednjem pozivu prijavilo 7.859 kandidata! Dakako, posle testiranja i selekcije, koje podrazumevaju psihološko testiranje i poznavanje jezika, veliki deo njih će otpasti, a koliko će ih zaista biti obučeno znaće se narednog meseca.

Namenjeno privatnom sektoru



Tokom trajanja programa obuke za potrebe poslodavca, NSZ učestvuje u finansiranju troškova obuke u skladu sa raspoloživim sredstvima i propisima za dodelu državne pomoći, a najviše sa 100.000,00 dinara po radniku, odnosno polazniku.  Prvo učešća u realizaciji programa obuke na zahtev poslodavaca može da ostvari onaj poslodavac koji pripada privatnom sektoru i ima plan usavršavanja zaposlenog sa predlogom izvođača obuke.

Za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju postojećih nezaposlenih za neki od deficitarnih zanata – bravara, varioca, vozača, zidara, tesara, armirača, zavarivača, knjigovođu, kuvara  pa čak i za konobara nema u dovoljnom broju. Zbog toga je NSZ ove godine prvi put uvela mogućnost da poslodavci svoje zaposlene prekvalifikuju za neko drugo zanimanje. Drugim rečima, da svojim radnicima koji mogu da rade i drugi posao osim onog na kojem su zaposleni omoguće obuku koja će ih kvalifikovati za radnu snagu koju im treba, a koju ne mogu naći na tržištu rada.

Sami poslodavci su u anketi koju je sprovela NSZ istakli da bi se uvek pre odlučili za gotovog radnika koji ima praksu i starijeg od 50 godina, nego za mladog, nekvalifikovanog ili neiskusnog na kojeg treba da potroše neko vreme da bi ga obučili za rad. Kao smetnju da to učine, poslodavci su naveli da na njihov trošak pada teret prekvalifikacije, a oni nisu u mogućnosti da to finansijski podnesu. Zbog toga je NSZ prvi put odlučila da poslodavcima uz subvencije omogući da postojeće radnike prekvalifikuju.

Menadžerska veština i napredna informatika



Oblasti obučavanja radnika za koje poslodavac može podneti zahtev NSZ su menayerske veštine i znanja, usvajanje naprednih informatičkih i jezičkih znanja, tehničko-tehnološke obuke koje su zapravo stručno zanatska znanja i veštine. Obuku može sprovoditi javno priznat organizator obuke, odnosno izvođač mora imati licencu izdatu od strane nadležne institucije Srbije.

Direktor NSZ Zoran Martinović objašnjava da i pored toga što se poslodavcima ove godine prvi put pruža mogućnost da svoje zaposlene prekvalifikuju za neku drugu oblast, interesovanje nije zadovoljavajuće.

- Interesovanje za ovu vrstu obuke nije veliko, da li zato što poslodavci nisu upoznati sa ovom mogućnošću obuke ili prosto dobro pogađaju profile koje zapošljavaju. Najlakše je obučavati one koji imaju formalno obrazovanje u određenoj oblasti, a složenije su obuke kada se prelazi iz jedne oblasti rada u drugu. Međutim, postoje kvalitetne obuke i za neka jednostvnija zanimanja – objasnio je Martinović.

Na sajtu NSZ navodi se da je cilj obuke za potrebe poslodavca za zaposlenog jeste sticanje dodatnih znanja i ve­š­tina potrebnih za obavljanje poslova i radnih zadataka sa ciljem zadržavanja zaposlenja kod tog poslodavca. Obuka se realizuje radi posebnog ili opšteg usa­vršavanja zaposlenog radnika. Znači, sticanje dodatnih znanja i veština njemu name­njenih, koji kroz obuku obez­beđuje kompetencije, odnosno stiče nedostajuća znanja, sposobnosti i veštine koje nisu prenosive ili su to ograničeno na druge privrene subjekte ili delatnosti. Poslodavac koji ima do pet zaposlenih ima prvo da u obuku uključi jednog radnika, gazda koji zapošljava od 6 do 14 radnika ima pravo na obuku dva zaposlena, a onaj koji zapošljava 15 ili više radnika ima pravo da u obuku uključi radnike čiji broj ne može biti veći od 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

Pre nekoliko dana NSZ je izmenila javni poziv za učešće poslodavaca za prekvalifika­ciju zaposlenih uvođenjem nove obaveze za gazde. Propisano je da poslodavac u program obuke može uključiti radnika koji je zaposlen na neodređeno vreme u trajanju od najmanje 6 meseci pre podnošenja zahteva za učešće u finansiranju obuke od strane NSZ.

 

        Ljubinka Malešević