Radnici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dobili spor
Evropski sud za ljudska prava svojom najnovijom presudom u odnosu na Srbiju, presudio je po predstavkama četrnaestoro radnika Uprave Ministarstva pravde Srbije za izvršenje krivičnih sankcija, da im je povređeno pravo na pravnu sigurnost u postupcima pred domaćim parničnim sudovima, zbog čega im je dosuđena nematerijana šteta.
Presuda Evropskog suda doneta je po odvojenim predstavkama Aleksandra Mirkovića i još trinaestoro njegovih kolega, radnika Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, podnetim pošto su u sporovima zbog obračuna zarade koje su vodili pred domaćim sudovima, odbijeni njihovi tužbeni zahtevi, a istovremeno usvojeni identični tužbeni zahtevi drugih radnika Uprave.
Mnogi radnici Uprave tužili su državu zbog toga što su im od 1. januara 2007. do 14. januara 2011. godine zarade obračunavane po koeficijentima koji su povećani deset odsto po Uredbi Vlade Srbije, umesto 30 odsto, kako je to bilo predviđeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Parničnim tužbama podnetim različitim osnovnim sudovima tražili su naknadu štete prouzrokovane tokom četvorogodišnjeg perioda važenja odredaba Uredbe, koje su, inače, oglašene neustavnim i nezakonitim.
Tužbeni zahtevi nekih radnika su pravosnažno usvojeni, a u slučaju svih podnosilaca predstavki pravosnažno odbijeni, s obrazloženjem da se nisu prethodno obratili poslodavcu sa zahtevom za izmenu pojedinačnog rešenja o zaradi u naznačenom periodu. Odbijene su i njihove ustavne žalbe.
U postupku pred Sudom za ljudska prava nije, kako se konstatuje presudom, osporena činjenica da su postojale nedoslednosti prilikom odlučivanja parničnih sudova u identičnoj ili sličnoj pravnoj situaciji o tužbama zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Iako je zakonima Srbije obezbeđen sudski mehanizam sposoban da reši nedoslednosti u presuđenju, čini se, navodi Evropski sud, da nisu rešene ni naporima Vrhovnog kasacionog suda da se uskladi sudska praksa, a ni pred Ustavnim sudom, iako u srpskom pravnom sistemu taj sud ima važnu ulogu u zaštiti prava pojedinca na pravnu sigurnost. Takođe, Evropski sud ističe da „primećuje da tužena Vlada nije mogla da objasni navedene neusklađenosti”, a u presudi ukazuje i na to da te neusklađenosti nisu eliminisane sve do jula 2016. godine, kad su doneti propisi koji predviđaju mehanizam koji može rešiti pitanje suprotnih odluka u sudovima na domaćem nivou.
Evropski sud napominje da nije prikladno da se izjašnjava o tome kakav je trebalo da bude stvarni ishod parničnih postupaka podnosilaca predstavki, ali ocenjuje da su „četiri godine sudske nesigurnosti lišile podnosioce predstavki pravičnog suđenja”.
S obzirom na 'dubok i dugotrajan' karakter razlika u presudama, Sud zaključuje da je u pogledu tih podnosilaca predstavki došlo do povrede njihovog prava na pravnu sigurnost sadržane u članu 6, stav 1 Konvencije”, navedeno je u presudi Suda u Strazburu kojom je podnosicima predstavki dosuđeno po 1.000 evra na ime pretrpljene nematerijalne štete i troškovi postupka.
U presudi tog suda takođe se konstatuje da se „nesporne neusklađenosti prilikom odlučivanja o parničnim tužbama u relevantnom periodu ne mogu smatrati institucionalno rešenim”.
„Navedene neusklađenosti stvorile su stanje kontinuirane neizvesnosti, što je, s druge strane, moralo smanjiti poverenje javnosti u pravosuđe, a takvo poverenje je jedna od bitnih komponenti države zasnovane na vladavini prava”, zaključio je Sud za ljudska prava.
J. Jakovljević