Međunarodni kongres slavista - 1.020 učesnika iz 43 zemlje

Reč je o naznačajnijoj i brojčano najvećoj naučnoj manifestaciji posvećenoj slovenskim jezicima, književnostima i kulturama ikad održanoj u Srbiji, koja se organizuje pod visokim pokroviteljstvom predsednika Srbije i pod pokroviteljstvom Grada Beograda.

Predsednik Međunarodnog komiteta slavista i predsednik Programskog odbora kongresa prof. dr Boško Suvajdžić rekao je u intrevjuu Tanjugu da su programom predviđeni referati, okrugli stolovi, tematski blokovi i posebne teme u okviru kojih će se razmatrati pitanja frazeologije, leksikografije, lingvistike, književnosti, kulture, folklora.

Posebna pažnja će biti posvećena interkulturalnim i interliteralnih vezama, komparativnom sagledavanju uzajmnih veza između slovenskih jezika, književnosti i kultura, pitanjima digitalizacije znanja, mikrojezika, različitim vidovima modernizacije znanja, kao i izučavanju slovenskih jezika, književnosti i kultura u nastavi.

Suvajdžić kaže da im je važno da skrenu pažnju na značaj digitalizacije znanja, objedinjavanja znanja u određene baze podataka, objedinjavanja periodičnih publikacija, časopisa, bibliografija i da govore o kontinuitetu slavistike.

Kongres je u značajnoj meri posvećen lingvisti Aleksandru Beliću, a Međunarodni slavistički centar pripremio je troknjižje posvećeno Beliću i njegovim vizionarskim idejama, potrebi arhiviranja znanja što je posebno značajno, kako naglašava Suvajdžić, u vremenu kada se sve ubrzalo.

Suvajdžić je naveo i da su napravili referentnu listu slavističkih publikacija od nekoliko hiljada naslova koja se nalazi u Slovenskoj biblioteci u Pragu kao centralnoj biblioteci pri Međunarodnom komitetu slavista.

Naš akcenat je bio i na uključivanju mladih i na isticanju što savremenijih i aktuelnijih tema kada je reč o slavistici, a jedna od njih je na koji način može da postoji slavistika danas i da što snažnije privučemo zemlje iz regiona i približimo pokidane i poremećene odnose unutar južnoslovenskih nauka, pojasnio je Suvajdžić.

Pored Belića, posebne teme Kongresa biće Srpski rječnik Vuka Stefanovića Karadžića iz 1818. - 200 godina od te “knjige nad knjigama ili knjige pred knjigama, knjige pamtiveka, knjige raskovnika, knjige koja je ujedinila i sabrala sve niti Vukove reforme”, koja, kao i prateći programi kongresa, pokazuje potrebu sabiranja reči u knjige, a knjiga u određenu biblioteku ili virtuelni prostor i potrebu kontinuiteta.

Učesnici Kongresa će se osvrnuti i na to kako se Prvi svetski rat odrazio na slavistiku.

Predsednik Organizacionog odbora Kongresa prof. dr Veljko Brborić podseća da je slavistika bila moćna naučna disciplina, da je u drugoj polovini 20. veka “činila svetsku i evropsku ravnotežu, da bi nakon pada Berlinskog zida i slabljenjem evropskog istoka, izgubila na značaju”. 

On je rekao da im je želja da se na Kongresu razmene naučna mišljenja, da se vide novi pogledi i proceni šta je zadatak slavistike u ovom svetu, da li da ona i dalje bude jedna homegena celina, i kako će izgledati saradnja slavista u budućnosti.

Dolazi 50 profesora iz Nemačke, 70 iz Rusije, dolaze Francuzi, Španci, stručnjaci iz Japana, Južne Koreje i to je prilika da podvučemo crtu i da vidimo kuda ćemo dalje. Zzelimo da slavistika ima dobar put i dobru budućnost i da srbistika nađe svoje mesto koje joj opravdano pripada, istakao je Brborić, podsetivši da je pre 200 godina, zahvaljujući srpskom jeziku, Vukovom Rječniku i narodnoj književnosti Srbija bila kulturni feniks Evrope.