OkoTVoko: Dozvola za kvaziukus tabloidne komercijale

Tako smo saznali da su zahteve za nacionalnu frekvenciju, upražnjenu posle kraha TV Avala, podneli TV Kopernikus, BK televizija, Studio B i LCR d.o.o, iza koga se krije RTL grupa.

Dakle, iznenađenja, barem kad je prvi deo konkursa u pitanju, nije bilo. Očekivano, za frekvenciju su se prijavili Studio B i Kopernikus, a prašina se podigla oko prijava BK televizije i RTL-a koji, svako iz svojih razloga i na svoj način, pokušavaju da se vrate na srpsku medijsku scenu. Podsetimo, BK televizija dozvolu za zemaljsko emitovanje dobila je davne 1994. godine, a prestala s radom 9. marta 2007. U srpski etar vratila se deset godina kasnije, u početku na internet i preko kablovskih distributera, a kupovinom Nove TV ojačala je pozicije s kojih sad puca na nacionalnu frekvenciju.

S druge strane, nemačka RTL grupa može da se pohvali serijom neuspeha kada je prodor na srpsko medijsko tržište u pitanju. Ovo im je treći pokušaj, a prethodna dva iz nama nepoznatih razloga završila su se neslavno, te je nemački koncern morao da se zadovolji hrvatskom verzijom svog programa, a gledaoci, naročito oni kablovski, žeđ za omiljenim kvizovima, serijama i zabavnim programom, karakterističnim za RTL, zadovoljavali su gledanjem „preko komšijskog plota“.

Upravo ta okrenutost ka zabavi i nedostatak informative najveći su kamen spoticanja kada je u pitanju dodela nacionalne frekvencije jer je u prirodi našeg REM bića da ozbiljnu televiziju tumači kroz dnevnike i vesti, a ne kroz šerove i rejting. Iz istog razloga, samo sa suprotne strane spektra, televizija N1 nije podnela zahtev za frekvenciju. Njoj, naime, nedostaju emisije sportskog, zabavnog i obrazovnog sadržaja, što je sasvim prirodno pošto je u pitanju specijalizovani informativni kanal. Sad, da li su kod ove dve televizije pobedili i neki drugi, netelevizijski razlozi, pitanje je na koje će možda biti odgovoreno u budućnosti.

Da li će BK televizija, koja ističe da je začetnik moderne informative i kolevka savremenog srpskog televizijskog novinarstva, uspeti da ispoštuje stroge zahteve regulacionog tela, videćemo za mesec i po dana, jer bi konkurs trebalo da se okonča do 30. septembra. No, ako se setimo 2013. i tadašnjeg pokušaja da se dodeli Avalina frekvencija, možemo da zaključimo da sve karte, pa i ona da se od dodele frekvencije ponovo odustane, još uvek nisu podeljene.

Četiri nacionalne TV frekvencije od ranije drže Pink, Hepi TV, Prva i O2 (bivša B92). A da se ja pitam, nekima od njih pretresla bih dokumentaciju i pobrojala ostvarenja, naročito ona rijaliti. Bila bi to prilika da se oslobodi i frekvencija, ali i mentalna učmalost, podilaženje najnižim porivima i kvaziukusu tabloidne komercijale. Razmislite.

Ivana Vujanov