OkoTVoko: Dozvola za kvaziukus tabloidne komercijale
Iako je bilo predviđeno da se o dozvolama za nacionalne, regionalne i lokalne frekvencije, za čiju je popunu u aprilu raspisan konkurs, raspravlja tek na jesen, Regulatorno telo za elektronske medije objavilo je listu podnosilaca prijava.
Tako smo saznali da su zahteve za nacionalnu frekvenciju, upražnjenu posle kraha TV Avala, podneli TV Kopernikus, BK televizija, Studio B i LCR d.o.o, iza koga se krije RTL grupa.
Dakle, iznenađenja, barem kad je prvi deo konkursa u pitanju, nije bilo. Očekivano, za frekvenciju su se prijavili Studio B i Kopernikus, a prašina se podigla oko prijava BK televizije i RTL-a koji, svako iz svojih razloga i na svoj način, pokušavaju da se vrate na srpsku medijsku scenu. Podsetimo, BK televizija dozvolu za zemaljsko emitovanje dobila je davne 1994. godine, a prestala s radom 9. marta 2007. U srpski etar vratila se deset godina kasnije, u početku na internet i preko kablovskih distributera, a kupovinom Nove TV ojačala je pozicije s kojih sad puca na nacionalnu frekvenciju.
S druge strane, nemačka RTL grupa može da se pohvali serijom neuspeha kada je prodor na srpsko medijsko tržište u pitanju. Ovo im je treći pokušaj, a prethodna dva iz nama nepoznatih razloga završila su se neslavno, te je nemački koncern morao da se zadovolji hrvatskom verzijom svog programa, a gledaoci, naročito oni kablovski, žeđ za omiljenim kvizovima, serijama i zabavnim programom, karakterističnim za RTL, zadovoljavali su gledanjem „preko komšijskog plota“.
Upravo ta okrenutost ka zabavi i nedostatak informative najveći su kamen spoticanja kada je u pitanju dodela nacionalne frekvencije jer je u prirodi našeg REM bića da ozbiljnu televiziju tumači kroz dnevnike i vesti, a ne kroz šerove i rejting. Iz istog razloga, samo sa suprotne strane spektra, televizija N1 nije podnela zahtev za frekvenciju. Njoj, naime, nedostaju emisije sportskog, zabavnog i obrazovnog sadržaja, što je sasvim prirodno pošto je u pitanju specijalizovani informativni kanal. Sad, da li su kod ove dve televizije pobedili i neki drugi, netelevizijski razlozi, pitanje je na koje će možda biti odgovoreno u budućnosti.
Da li će BK televizija, koja ističe da je začetnik moderne informative i kolevka savremenog srpskog televizijskog novinarstva, uspeti da ispoštuje stroge zahteve regulacionog tela, videćemo za mesec i po dana, jer bi konkurs trebalo da se okonča do 30. septembra. No, ako se setimo 2013. i tadašnjeg pokušaja da se dodeli Avalina frekvencija, možemo da zaključimo da sve karte, pa i ona da se od dodele frekvencije ponovo odustane, još uvek nisu podeljene.
Četiri nacionalne TV frekvencije od ranije drže Pink, Hepi TV, Prva i O2 (bivša B92). A da se ja pitam, nekima od njih pretresla bih dokumentaciju i pobrojala ostvarenja, naročito ona rijaliti. Bila bi to prilika da se oslobodi i frekvencija, ali i mentalna učmalost, podilaženje najnižim porivima i kvaziukusu tabloidne komercijale. Razmislite.
Ivana Vujanov
