Zbog povreda lane u Vojvodini vakcinisano 58.172 ljudi

U Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu da je tokom poslednjih deset godina tetanus u Vojvodini prosečno registrovan kod jedne osobe godišnje, a kod svake druge osobe obolele od tetanusa registrovan je smrtni ishod. Tokom prošle godine u Vojvodini je kod 58.172 osoba postavljena indikacija za antitetanusnu zaštitu posle povrede.

Šef Odseka za imunizaciju i epidemiološki nadzor nad respiratornim zaraznim bolestima Instituta za javno zdravlje Vojvodine i koordinator za imunizaciju Južnobačkog okruga epidemiolog docent dr Mioljub Ristić, kaže kako su neki od povređenih bili vakcinisani pre povrede, ali je od poslednje doze vakcine prošlo više od deset godina, te su dobili jednu dozu vakcine.

Neke osobe bile su nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane protiv tetanusa i dobile dve ili više doza vakcine. Tokom 2017. na teritoriji Vojvodine aplikovano je ukupno 98.746 doza vakcine protiv tetanusa, navodi dr Ristić.

Tetanus je akutna bolest, uzrokovana egzotoksinom koji stvara bakterija Clostridium tetani. Oboljenje se odlikuje bolnim kontrakcijama (spazmima) skeletne muskulature, koji traju tri do četiri nedelje. Kontrakcije prvo zahvataju mišiće vilice i vrata, a onda se registruju na svim mišićima tela. Kod obolelih s povoljnim ishodom bolesti, oporavak može da traje mesecima.

Zbog snažnog spazma mišića mogu da se jave prelomi kičme ili dugih kostiju tela. Kao komplikacije mogu da se registruju i poremećaji srčanog ritma, plućna embolija i aspiraciona pneumonija. Laringealni spazam kod obolelog od tetanusa može da dovede do poremećaja funkcije disanja i smrtnog ishoda. U svetu, smrtnost kod odojčadi obolele od tetanusa je veća od 80 odsto, a kod odraslih, zavisno od uzrasta, kreće se u rasponu od 10 do 20 procenata, objašnjava dr Ristić.

Mikroorganizmi koji izazivaju tetanus nalaze se u zemljištu i prašini u obliku spora. Mikroorganizam se pre dospevanja u zemljište nalazi u intestinalnom traktu ljudi i velikog broja životinja, kao što su konji, ovce, goveda, psi, mačke i živina, a u spoljnu sredinu se izlučuje stolicom, čime se postiže visok stepen kontaminacije zemljišta.

Do zaražavanja čoveka i pojave bolesti najčešće dolazi nakon kontaminacije rana, duboke povrede, sporama tetanusa. Nakon prodora spora klostridijuma iz zemljišta u organizam čoveka kroz oštećeno tkivo u prisustvu anaerobnih uslova, niska koncentracija kiseonika, dolazi do germinacije spora. Povreda može da bude jasna ili teško uočljiva, velika ili bezazlena. Kod teških i obimnih povreda, povređena osoba traži pomoć lekara pa se neodložno pristupa obradi rane i primeni antitetanusne zaštite, čime se isključuje rizik od nastanka oboljenja. Problem su bezazlene povrede kada se povređeni ne obraćaju lekaru i ne proveravaju svoj vakcinalni status protiv tetanusa, napominje dr Ristić.

U godišnjem izveštaju o imunizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” navodi se da je tokom 2017. registrovano 202.207 lica kod kojih je indikovana antitetanusna zaštita. Kod svih ovih ljudi, čm su se javili zdravstvenoj službi procenjeno je da li treba da dobiju antitetanusnu zaštitu ili ne. Oni koji su uredno vakcinisani za uzrast, a kod kojih je od poslednje doze vakcine do povrede prošlo manje od 10 godina, nisu dobili ni vakcinu ni humani antitetanusni imunoglobulin, i smatrani su zaštićenim nakon povrede, a takvih je bilo 12,5 odsto od ukupnog broja povređenih.

Povređeni koji su potpuno vakcinisani i revakcinisani protiv tetanusa za svoj uzrast, kod kojih je od davanja poslednje doze vakcine do povrede prošlo više od 10 godina, dobili su jednu dozu vakcine protiv tetanusa i humani antitetanusni imunoglobulin, odmah po povređivanju: takvih je bilo 38 odsto od ukupnog broja povređenih, a svi koji nisu vakcinisani, koji su nepotpuno vakcinisani ili nisu imali dokaze o imunizaciji protiv tetanusa, dobili su četiri doze vakcine protiv tetanusa i jednu dozu humanog antitetanusnog imunoglobulina s prvom dozom vakcine, ukupno 49,5 odsto povređenih, naveo je dr Ristić.

U skladu s važećim Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima i Programu imunizacije u Republici Srbiji, predviđeno je da se zaštita protiv tetanusa postiže obaveznom aktivnom sistematskom imunizacijom dece u skladu s uzrastom, postekspozicionom zaštitom kod povređenih lica i kod zaposlenih u zdravstvenim ustanovama s povećanim rizikom.

Vakcinacija dece protiv tetanusa započinje od navršena dva meseca života i u određenim vremenskim razmacima i završava se najkasnije u 18. godini. Vakcinacija povređenih sprovodi se u skladu sa brojem prethodno primljenih vakcina i vremenskog perioda koji je protekao od davanja serije vakcina, a zdravstvenih radnika sa po jednom dozom vakcine na svakih deset godina od prethodne kompletne serije vakcina protiv tetanusa, kaže dr Ristić.

Program predviđa i preporučenu imunizaciju protiv tetanusa. Tako se preporučuje rutinska revakcinacija odraslih starijih od 30 godina jednom dozom vakcine i potom revakcinacija na svakih 10 godina. Zbog prevencije neonatalnog tetanusa predviđena je i preporučena vakcinacija trudnica u poslednjem trimestru trudnoće.

Na našoj teritoriji od tetanusa uglavnom obolevaju osobe starijeg životnog doba, koje su davno vakcinisane protiv ovog oboljenja ili su nekompletno vakcinisane protiv tetanusa. Zato je važno da se povređene osobe jave lekaru kako bi svaka povreda bila adekvatno tretirana i kako bi se uvidom u vakcinalni status procenilo da li je potrebno sprovesti antitetanusnu zaštitu, odnosno proceniti koliko doza vakcine bi trebalo dati povređenom. U slučaju obolevanja, komplikacije su ozbiljne. Tokom poslednjih deset godina, tetanus u Vojvodini je prosečno registrovan kod jedne osobe godišnje, a kod svake druge osobe obolele od tetanusa registrovan je smrtni ishod, kazao je dr Ristić.

LJ. Petrović