Због повреда лане у Војводини вакцинисано 58.172 људи

У Институту за јавно здравље Војводине кажу да је током последњих десет година тетанус у Војводини просечно регистрован код једне особе годишње, а код сваке друге особе оболеле од тетануса регистрован је смртни исход. Током прошле године у Војводини је код 58.172 особа постављена индикација за антитетанусну заштиту после повреде.

Шеф Одсека за имунизацију и епидемиолошки надзор над респираторним заразним болестима Института за јавно здравље Војводине и координатор за имунизацију Јужнобачког округа епидемиолог доцент др Миољуб Ристић, каже како су неки од повређених били вакцинисани пре повреде, али је од последње дозе вакцине прошло више од десет година, те су добили једну дозу вакцине.

Неке особе биле су невакцинисане или непотпуно вакцинисане против тетануса и добиле две или више доза вакцине. Током 2017. на територији Војводине апликовано је укупно 98.746 доза вакцине против тетануса, наводи др Ристић.

Тетанус је акутна болест, узрокована егзотоксином који ствара бактерија Цлостридиум тетани. Обољење се одликује болним контракцијама (спазмима) скелетне мускулатуре, који трају три до четири недеље. Контракције прво захватају мишиће вилице и врата, а онда се региструју на свим мишићима тела. Код оболелих с повољним исходом болести, опоравак може да траје месецима.

Због снажног спазма мишића могу да се јаве преломи кичме или дугих костију тела. Као компликације могу да се региструју и поремећаји срчаног ритма, плућна емболија и аспирациона пнеумонија. Ларингеални спазам код оболелог од тетануса може да доведе до поремећаја функције дисања и смртног исхода. У свету, смртност код одојчади оболеле од тетануса је већа од 80 одсто, а код одраслих, зависно од узраста, креће се у распону од 10 до 20 процената, објашњава др Ристић.

Микроорганизми који изазивају тетанус налазе се у земљишту и прашини у облику спора. Микроорганизам се пре доспевања у земљиште налази у интестиналном тракту људи и великог броја животиња, као што су коњи, овце, говеда, пси, мачке и живина, а у спољну средину се излучује столицом, чиме се постиже висок степен контаминације земљишта.

До заражавања човека и појаве болести најчешће долази након контаминације рана, дубоке повреде, спорама тетануса. Након продора спора клостридијума из земљишта у организам човека кроз оштећено ткиво у присуству анаеробних услова, ниска концентрација кисеоника, долази до герминације спора. Повреда може да буде јасна или тешко уочљива, велика или безазлена. Код тешких и обимних повреда, повређена особа тражи помоћ лекара па се неодложно приступа обради ране и примени антитетанусне заштите, чиме се искључује ризик од настанка обољења. Проблем су безазлене повреде када се повређени не обраћају лекару и не проверавају свој вакцинални статус против тетануса, напомиње др Ристић.

У годишњем извештају о имунизацији Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” наводи се да је током 2017. регистровано 202.207 лица код којих је индикована антитетанусна заштита. Код свих ових људи, чм су се јавили здравственој служби процењено је да ли треба да добију антитетанусну заштиту или не. Они који су уредно вакцинисани за узраст, а код којих је од последње дозе вакцине до повреде прошло мање од 10 година, нису добили ни вакцину ни хумани антитетанусни имуноглобулин, и сматрани су заштићеним након повреде, а таквих је било 12,5 одсто од укупног броја повређених.

Повређени који су потпуно вакцинисани и ревакцинисани против тетануса за свој узраст, код којих је од давања последње дозе вакцине до повреде прошло више од 10 година, добили су једну дозу вакцине против тетануса и хумани антитетанусни имуноглобулин, одмах по повређивању: таквих је било 38 одсто од укупног броја повређених, а сви који нису вакцинисани, који су непотпуно вакцинисани или нису имали доказе о имунизацији против тетануса, добили су четири дозе вакцине против тетануса и једну дозу хуманог антитетанусног имуноглобулина с првом дозом вакцине, укупно 49,5 одсто повређених, навео је др Ристић.

У складу с важећим Правилником о имунизацији и начину заштите лековима и Програму имунизације у Републици Србији, предвиђено је да се заштита против тетануса постиже обавезном активном систематском имунизацијом деце у складу с узрастом, постекспозиционом заштитом код повређених лица и код запослених у здравственим установама с повећаним ризиком.

Вакцинација деце против тетануса започиње од навршена два месеца живота и у одређеним временским размацима и завршава се најкасније у 18. години. Вакцинација повређених спроводи се у складу са бројем prеthodno примљених вакцина и временског периода који је протекао од давања серије вакцина, а здравствених радника са по једном дозом вакцине на сваких десет година од prеthodnе комплетне серије вакцина против тетануса, каже др Ристић.

Програм предвиђа и препоручену имунизацију против тетануса. Тако се препоручује рутинска ревакцинација одраслих старијих од 30 година једном дозом вакцине и потом ревакцинација на сваких 10 година. Због превенције неонаталног тетануса предвиђена је и препоручена вакцинација трудница у последњем триместру трудноће.

На нашој територији од тетануса углавном оболевају особе старијег животног доба, које су давно вакцинисане против овог обољења или су некомплетно вакцинисане против тетануса. Зато је важно да се повређене особе јаве лекару како би свака повреда била адекватно третирана и како би се увидом у вакцинални статус проценило да ли је потребно спровести антитетанусну заштиту, односно проценити колико доза вакцине би требало дати повређеном. У случају оболевања, компликације су озбиљне. Током последњих десет година, тетанус у Војводини је просечно регистрован код једне особе годишње, а код сваке друге особе оболеле од тетануса регистрован је смртни исход, казао је др Ристић.

Љ. Петровић