TEMA „DNEVNIKA”: Nekontrolisani krivolov devastirao riblji fond
Dvojica muškaraca, za koje se sumnja da su ribokradice, napala su nedavno ribočuvara u Kovilju dok je bio u vanrednoj noćnoj kontroli na Šlajzu.
Ribokradice su nakon napada pobegle, a povređeni ribočuvar je obavestio policiju, koja je odmah izašla na uviđaj. Kako nezvanično saznajemo, dan nakon incidenta osumnjičeni za krivolov su privedeni i protiv njih će biti pokrenut krivični postupak. To nije usamljeni slučaj. Dešavalo se da su ribokradice tukle ribočuvare, da su ih bacale u reku, pucale na njih…
Ribokrađa je u proteklom periodu postala pravi biznis. Poslednjih godina ribokradice su sve aktivnije i ne biraju sredstva da bi došle do što bogatijeg ulova. Proletos su Čuvarska služba JU „Rezervati prirode Zrenjanina”, u Specijalnom rezervatu prirode „Ritovi Donjeg Potisja”, dnevno vadili i do 20 mreža i plenili čamce koje koriste ribokradice, zbog mresta ribe. Tada je reagovala i Interventna jedinica policije, pošto je osoba uhvaćena u ribokrađi nasrnula i povredila koordinatora Čuvarske službe.
Umesto pecaroških štapova, mamaca, sportskog i rekreativnog ribolova, rekama u Vojvodini krstare ribokradice, koje predstavljaju opasnost ne samo za riblji fond nego i za ribočuvare. Nekontrolisani krivolov i sve veći broj ribokradica doveli su do toga da je na pojedinim rekama riblji fond potpuno devastiran. Po oceni ribočuvara i rekreativnih ribolovaca, potrebno je da se što više ljudi uključi i da se podigne nivo svesti građana da je očuvanje životne sredine veoma bitno.
Kako navode ribolovci, ribokradice su uglavnom ljudi na granici socijalnih slučajeva, koji na taj način obezbeđuju sebi egzistenciju. Međutim, dešava se da u krivolovu budu uhvaćeni i oni koji dolaze s vrhunskom opremom. I protiv jednih i protiv drugih se podnose prekršajne ili krivične prijave. Najčešće su to N. N. počinioci jer uglavnom pobegnu kad postave alate, ali ima i onih koji budu uhvaćeni na delu i protiv njih se vodi postupak. Ipak, poznavaoci prilika ocenjuju da su prijave koje inspektori podnose često bez efekta, a kazne ispod zakonskog minimuma.
Ako se radi o rekreativnom ribolovu, zakonodavac je propisao da je dozvoljeno imati najviše tri štapa s po dve udice, a tokom dana maksimalno se može upecati pet kilograma bele ribe. Takođe, određene vrste ribe ne smeju da se love ispod tačno propisane dužine. Kod privrednog ribolova propisi su još drastičniji jer, osim ograničenja u opremi i količini ulova, propisano je i u koje vreme ribolov nije dozvoljen. Takođe, oni imaju pravo da koriste 30 alata pod određenim uslovima na reci.
Interesantno je da ima svih vidova krađe. Krade se pomoću mreže, senkera, struje, plina, eksploziva, vrške, sačme... Ima pojedinaca koji rade samo za sebe, ali ima i onih koji rade za distributere ribe.
U slučaju kada ribočuvari naiđu na ribokradice s uginulom ribom, obaveštavaju Veterinarsku inspekciju, koja sastavlja zapisnik i nalaže da se ta riba odnese u kafileriju na neškodljivo uništavanje. Fizičkom licu se piše zapisnik o prekršaju i potvrda o oduzimanju sredstava za ribolov. Ukoliko se lice uhvati u nelegalnom ribolovu, oduzima mu se sve što je tom prilikom koristio – štapovi, mreže, čamac i, ako ima, vozilo. Ukoliko taj neko ne želi da se legitimiše, poziva se policija i tada mu se uručuju zapisnik i potvrda o oduzetim predmetima.
Nezakonit ribolov
Po članu 277 Krivičnog zakonika, onaj ko lovi ribu ili druge vodene životinje za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je lov zabranjen, biće kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Ukoliko lovi eksplozivom, električnom strujom, otrovom, sredstvima za omamljivanje ili na način štetan za razmnožavanje tih životinja ili kojim se te životinje masovno uništavaju, kazniće se zatvorom do tri godine. Istu kaznu dobiće i oni koji love ribu ili druge vodene životinje veće biološke vrednosti ili u većoj količini ili pri lovu unište veću količinu ribe ili drugih vodenih životinja. Onom ko bude zatečen u nezakonitom ribolovu ulov i sredstva za ribolov biće oduzeti, stoji u Krivičnom zakoniku.
Mnogo veći problem od ribokradica je taj što riba stiže na tržište bez veterinarske kontrole jer kada neki ribar nelegalno ulovi ribu, on je prodaje bez ikakvog sertifikata o zdravstvenoj ispravnosti. Tako se neretko dešava da većina ukradene ribe završava na pijacama, u restoranima, ali i u ribarnicama.
Ribokrađa je pojava koja se teško iskorenjuje, i to iz prostog razloga što država ne pridaje veliki značaj tom problemu, a on je sve evidentniji, smatraju ribolovci. Na osnovu procena ribočuvara, privrednih ribara kao i sportskih ribolovaca, realna godišnja vrednost ulovljene ribe je mnogo veća, tako da buyet Srbije trpi milionske štete.
D. Nikolić