ТЕМА „ДНЕВНИКА”: Неконтролисани криволов девастирао рибљи фонд

Рибокрадице су након напада побегле, а повређени рибочувар је обавестио полицију, која је одмах изашла на увиђај. Како незванично сазнајемо, дан након инцидента осумњичени за криволов су приведени и против њих ће бити покренут кривични поступак. То није усамљени случај. Дешавало се да су рибокрадице тукле рибочуваре, да су их бацале у реку, пуцале на њих…

Рибокрађа је у протеклом периоду постала прави бизнис. Последњих година рибокрадице су све активније и не бирају средства да би дошле до што богатијег улова. Пролетос су Чуварска служба ЈУ „Резервати природе Зрењанина”, у Специјалном резервату природе „Ритови Доњег Потисја”, дневно вадили и до 20 мрежа и пленили чамце које користе рибокрадице, због мреста рибе. Тада је реаговала и Интервентна јединица полиције, пошто је особа ухваћена у рибокрађи насрнула и повредила координатора Чуварске службе.

Уместо пецарошких штапова, мамаца, спортског и рекреативног риболова, рекама у Војводини крстаре рибокрадице, које представљају опасност не само за рибљи фонд него и за рибочуваре. Неконтролисани криволов и све већи број рибокрадица довели су до тога да је на појединим рекама рибљи фонд потпуно девастиран. По оцени рибочувара и рекреативних риболоваца, потребно је да се што више људи укључи и да се подигне ниво свести грађана да је очување животне средине веома битно.

Како наводе риболовци, рибокрадице су углавном људи на граници социјалних случајева, који на тај начин обезбеђују себи егзистенцију. Међутим, дешава се да у криволову буду ухваћени и они који долазе с врхунском опремом. И против једних и против других се подносе прекршајне или кривичне пријаве. Најчешће су то Н. Н. починиоци јер углавном побегну кад поставе алате, али има и оних који буду ухваћени на делу и против њих се води поступак. Ипак, познаваоци прилика оцењују да су пријаве које инспектори подносе често без ефекта, а казне испод законског минимума.

Ако се ради о рекреативном риболову, законодавац је прописао да је дозвољено имати највише три штапа с по две удице, а током дана максимално се може упецати пет килограма беле рибе. Такође, одређене врсте рибе не смеју да се лове испод тачно прописане дужине. Код привредног риболова прописи су још драстичнији јер, осим ограничења у опреми и количини улова, прописано је и у које време риболов није дозвољен. Такође, они имају право да користе 30 алата под одређеним условима на реци.

Интересантно је да има свих видова крађе. Краде се помоћу мреже, сенкера, струје, плина, експлозива, вршке, сачме... Има појединаца који раде само за себе, али има и оних који раде за дистрибутере рибе.

У случају када рибочувари наиђу на рибокрадице с угинулом рибом, обавештавају Ветеринарску инспекцију, која саставља записник и налаже да се та риба однесе у кафилерију на нешкодљиво уништавање. Физичком лицу се пише записник о прекршају и потврда о одузимању средстава за риболов. Уколико се лице ухвати у нелегалном риболову, одузима му се све што је том приликом користио – штапови, мреже, чамац и, ако има, возило. Уколико тај неко не жели да се легитимише, позива се полиција и тада му се уручују записник и потврда о одузетим предметима.

Незаконит риболов

По члану 277 Кривичног законика, онај ко лови рибу или друге водене животиње за време ловостаја или у водама у којима је лов забрањен, биће кажњен новчаном казном или затвором до шест месеци. Уколико лови експлозивом, електричном струјом, отровом, средствима за омамљивање или на начин штетан за размножавање тих животиња или којим се те животиње масовно уништавају, казниће се затвором до три године. Исту казну добиће и они који лове рибу или друге водене животиње веће биолошке вредности или у већој количини или при лову униште већу количину рибе или других водених животиња. Оном ко буде затечен у незаконитом риболову улов и средства за риболов биће одузети, стоји у Кривичном законику.

Много већи проблем од рибокрадица је тај што риба стиже на тржиште без ветеринарске контроле јер када неки рибар нелегално улови рибу, он је продаје без икаквог сертификата о здравственој исправности. Тако се неретко дешава да већина украдене рибе завршава на пијацама, у ресторанима, али и у рибарницама.

Рибокрађа је појава која се тешко искорењује, и то из простог разлога што држава не придаје велики значај том проблему, а он је све евидентнији, сматрају риболовци. На основу процена рибочувара, привредних рибара као и спортских риболоваца, реална годишња вредност уловљене рибе је много већа, тако да buyеt Србије трпи милионске штете.

Д. Николић