„Krvave svadbe“ se iz SNP-a “sele” u Budvu

U ovoj koprodukciji sa crnogorskim festivalom Budva grad teatar, igraju i naši i crnogorski glumci. Novosadsku premijeru predstava će imati u oktobru na sceni SNP -a.

Lorka je čuveni španski pesnik, koji je pisao i prozu, dramske komade, i režirao, ali “Krvave svadbe” zapravo posredno potvrđuju njegovu ogromnu pesničku moć. Reditelj ove predstave Igor Vuk Torbica, kome je ovo prva režija u SNP -u, napominje da Lorka nije pisac čvrstog dramskog sklopa, ali je pisac nečeg drugog: poetskog iskaza, koji traži neku transcendenciju, u ritmu jezika, odnosu prema temi...

Upravo je to ono što pokušavamo ovde dobiti, jednu vrstu potpuno drugačijeg putovanja kroz teatarski događaj, da se prepustimo nekoj vrsti emocije i “nošenja” kroz scene, a ne, naročito u onom pravom smislu, dramskom teatru. Ovo ja već neko vreme zovem koncert, a ne predstava, kaže za naš list Igor Vuk Torbica.

Shodno tome, muzika koju komponuje Vladimir Pejković, u ovoj predstavi će se izvoditi uživo, na sceni.

Na neki način, predstava se, kao što se bavi rečima, bavi i zvukom. Zvuk je jako bitan element i skreće pažnju, kao što to i poezija čini, na neke detalje, tako da glumci imaju jedan jako težak zadatak u sceni same svadbe, da istovremeno i drže ritam i pevaju i ponekad uleću da govore, odnosno da imaju replike. Celu dinamiku oni stvaraju vrlo, zapravo statično, ali, u nekom smislu, stvarajući odnos, i neku zvučnu podlogu, koja bi odgovarala zvučnoj podlozi svadbe, ukazuje reditelj.

Poetika ovog dela je apsolutno određivala kako će predstava izgledati, potvrđuje reditelj Torbica i objašnjava da Lorkin jezik predstavlja i realizam, ali opet i nije realizam u nekom psihološkom smislu.

Mi smo se, verovatno, upravo naslonili na taj put jezika, i način na koji on to slaže, i kao voda ide, iz scene u scenu. Rekao bih da je jezik tu upravo ne merilo, ali nešto što je apsolutno dalo predstavi oblik - napominje Torbica. U glumačkom ansamblu su: Varja Đukić (Majka), Milica Grujičić (Verenica), Ivana Mrvaljević (Tašta), Pavle Popović (Leonardo), Branka Stanić (Leonardova žena), Vukašin Ranđelović (Verenik), Miroslav Fabri (Otac), Draginja Voganjac (Suseda i prosjakinja - Smrt), Maja Stojanović (Služavka), Dušan Vukašinović (Prvi drvoseča), Filip Đuretić (Drugi drvoseča), i Nenad Pećinar (Mesec).

Likovi u ovom komadu, koji govori o tradiciji, nasleđenom, ali i protivljenju i pobuni protiv toga, s tragičnim raspletom, nemaju imena, već su to Majka, Otac, Verenica, Verenik, i predstavljaju arhetipove, sa kojima Lorka ulazi u kritički dijalog. To se odražava i na lik Verenice, za koju glumica Milica Grujičić kaže da je doživljava kao osobu koja je, po prirodi, vrlo slobodna.

Ali, opet, tu su prepreke, kao i svuda i uvek u životu, i onda te prepreke, u stvari, čine celu stvar zanimljivom u igri, a ja u svemu tome gledam samo da nekako pomognem ovom liku da se oslobodi, kaže nam Milica Grujičić.

Kako dodaje, nikakav inat nju ne podstiče, samo emocije, čista ljubav.

Nema ona kome da se inati. Ona je samo u nesrećnoj situaciji, ne može da bude sa čovekom koga voli, i zbog okolnosti i zbog društva i zbog svega, roditelja, ugovora. Reditelj nam je dosta govorio o tome da zapravo tu postoji i priča o kapitalu, i o nekim stvarima koje su protivprirodne u toj trgovini brakom, maltene prodaji ćerke, sina. To sve postoji kod nas, naravno, ništa nije strano, ali se tu dolazi do jednog momenta, do pitanja gde smo mi kao ljudi, gde su naša osećanja, naša stremljenja..., poručuje Milica.

Predstava se u Budvi igra na otvorenom prostoru, između crkava, a s jeseni u zatvorenom, na sceni, ali neće biti razlike, smatra Torbica, i dodaje da su radili misleći na to da je to predstava koja će s jeseni zaigrati na sceni.

Za koprodukcije Torbica ističe da su one uvek izazov, zato što, neminovno, u njima spajate ljude koji se ne susreću često na sceni.

To je ono što verujem da čini koprodukciju najuzbudljivijom, i zašto se mi reditelji odazivamo na to, zato što imate mogućnost spojiti neke ljude koji se ne bi našli zajedno na sceni, i to stvara novu energiju, iako je leto, a nije lako raditi leti, jer je naš organizam već naštelovan na odmor. Ali, zapravo je tu mnogo više dobrog, nego problematičnog, procenjuje Igor Vuk Torbica.

N. Pejčić