Žito otišlo za malo više od 16 dinara
Uprkos tome što je žetva pšenice završena pre dve sedmice, malo se zna o tome da li se trguje ovogodišnjim rodom, odnosno da li ratari prodaju žito ili ga drže na lageru čekajući da poskupi.
Prošle sedmice kilogram pšenice je koštao 16 dinara do 16,3, s PDV-om, a ove sedmice od 16,5 do 16,8 dinara, a to je cena koja ne odgovara poljoprivrednicima koji su očekivali da ove godine rod prodaju bar za 18 dinara, s PDV-om.
Ali, bez obzira na to, žito se prodaje, što ne treba da čudi ako se zna da je rod pšenice prvi prihod u godini zemljoradnicima, pa svaki ratar, u zavisnosti od finansijskih mogućnosti, ima dva izbora: da ga proda ili legeruje.
Po rečima direktora „Žita Srbije” Vukosava Sakovića, polovina ovogodišnjeg roda je prodata, a drugi deo ratari čuvaju čekajući pogodan trenutak, kojeg će bez sumnje biti u određenom periodu tokom godine.
– Od ove žetve imaćemo između 3,2 i 3,3 miliona tona žita, što je dovoljno i za naše potrebe i za izvoz – kazao je Saković. – Jedna od stvari po kojima će se ovogodišnja žetva razlikovati u odnosu na lanjsku ogledaće se u tome što ćemo od ove vršidbe imati više žita za stočnu hranu. Ali i ono, kao i ono za ljudsku ishranu, nađe kupce.
On napominje da u pogledu cene nema velike razlike između dobre pšenice i one namenjene za stoku.
Zoran Sefkerinac iz Udruženja „Banatski paori” kaže da je u delu Banata oko Pančeva 80 odsto ratara već prodalo žito, i to za 16 dinara, s PDV-om.
Cena brašna biće veća?!
Predsednik Upravnog odbora „Žitoprometa” Predrag Đurović kaže da je kiša pokvarila prinose i da u industrijskim silosima ima između 20 i 30 odsto manje žita od količine koja je potrebna za nesmetan rad do novog roda.
– Po svoj prilici, bićemo u situaciji da velikim kupcima, pekarskoj i konditorskoj industriji, skuplje prodajemo brašno – rekao Đurović. – Sada je kilogram brašna za njih 21 dinar, a verovatno će se uskoro prodavati za 23 i 24 dinara. Posle tog poskuljenja sledi poskupljenje brašna i u maloprodaji.
– Posejali smo dosta pšenice jesenas, ali je prinos, zbog česte kiše, slab, svega 3,5 tone po jutru, a ni cena nije dobra – kazao je Sefkerinac. – Međutim, pšenica donosi prvi prihod u godini pa smo požurili da je prodamo.
S obzirom na dobar rod, srpskom žitu će svakako trebati nova izvozna tržišta, a kako je najvljeno iz Vlade Srbije, intenzivno se radi na tome da Egipćani počnu da kupuju našu pšenicu.
Inače, imajući u vidu domaće potrebe i prelazne zalihe, za izvoz bi moglo biti oko dva miliona tona hlebnog žita..
Z. Delić
