Жито отишло за мало више од 16 динара
Упркос томе што је жетва пшенице завршена пре две седмице, мало се зна о томе да ли се тргује овогодишњим родом, односно да ли ратари продају жито или га држе на лагеру чекајући да поскупи.
Прошле седмице килограм пшенице је коштао 16 динара до 16,3, с ПДВ-ом, а ове седмице од 16,5 до 16,8 динара, а то је цена која не одговара пољопривредницима који су очекивали да ове године род продају бар за 18 динара, с ПДВ-ом.
Али, без обзира на то, жито се продаје, што не треба да чуди ако се зна да је род пшенице први приход у години земљорадницима, па сваки ратар, у зависности од финансијских могућности, има два избора: да га прода или легерује.
По речима директора „Жита Србије” Вукосава Саковића, половина овогодишњег рода је продата, а други део ратари чувају чекајући погодан тренутак, којег ће без сумње бити у одређеном периоду током године.
– Од ове жетве имаћемо између 3,2 и 3,3 милиона тона жита, што је довољно и за наше потребе и за извоз – казао је Саковић. – Једна од ствари по којима ће се овогодишња жетва разликовати у односу на лањску огледаће се у томе што ћемо од ове вршидбе имати више жита за сточну храну. Али и оно, као и оно за људску исхрану, нађе купце.
Он напомиње да у погледу цене нема велике разлике између добре пшенице и оне намењене за стоку.
Зоран Сефкеринац из Удружења „Банатски паори” каже да је у делу Баната око Панчева 80 одсто ратара већ продало жито, и то за 16 динара, с ПДВ-ом.
Цена брашна биће већа?!
Председник Управног одбора „Житопромета” Предраг Ђуровић каже да је киша покварила приносе и да у индустријским силосима има између 20 и 30 одсто мање жита од количине која је потребна за несметан рад до новог рода.
– По свој прилици, бићемо у ситуацији да великим купцима, пекарској и кондиторској индустрији, скупље продајемо брашно – рекао Ђуровић. – Сада је килограм брашна за њих 21 динар, а вероватно ће се ускоро продавати за 23 и 24 динара. После тог поскуљења следи поскупљење брашна и у малопродаји.
– Посејали смо доста пшенице јесенас, али је принос, због честе кише, слаб, свега 3,5 тоне по јутру, а ни цена није добра – казао је Сефкеринац. – Међутим, пшеница доноси први приход у години па смо пожурили да је продамо.
С обзиром на добар род, српском житу ће свакако требати нова извозна тржишта, а како је највљено из Владе Србије, интензивно се ради на томе да Египћани почну да купују нашу пшеницу.
Иначе, имајући у виду домаће потребе и прелазне залихе, за извоз би могло бити око два милиона тона хлебног жита..
З. Делић
