Uskoro priprema tehničke dokumentacije za Heterlend

Direktor Uprave za kapitalne ulaganja Nedeljko Kovačević je rekao za „Dnevnik” da je juče raspisan postupak javne nabavke za izradu tehničke dokumentacije i tehničku kontrolu rekonstrukcije dvorca i da će postupak trajati mesec dana. Dan uoči raspisivanja tendera, Pokrajinska vlada je izdvojila 15 miliona dinara za izradu tih neophodnih dokumenata. 

– Rekonstrukcijom dvorca želimo da uklonimo duhove prošlosti – naveo je Kovačević. – U skladu s idejnim projektom, dvorac je promenio namenu i kad bude završen, biće objekat za decu predškolskog uzrasta i onu starosti od šest do 12 godina. Tamo će se moći organizovati razni programi edukacije, rekreacije i socijalizacije, odnosno boravak dece u prirodi.

Na pitanje šta je sve predviđeno da se uradi, Kovačević kaže da su pridviđene rekonstrukcija postojećih objekata i izgradnja novih. U njima će biti sobe za smeštaj oko 100 mališana, pri čemu će nekoliko soba biti prilagođeno za smeštaj dece s posebnim potrebama. U kompleksu će biti učionice, prostorija za rekreaciju s odgovarajućom opremom, restoran, kuhinja i sanitarni čvorovi. Biće uređeno i dvorište kompleksa. 

Podsetimo, predsednik Pokrajinska vlade Igor Mirović je još u godini formiranja svoje administracije, nakon pada Demokratske stranke i vlade Bojana Pajtića, obišao ruševinu u Bočaru. Mirović je nakon obilaska najavio da će se uraditi projekat rekonstrukcije objekta, koja će biti realizovana u tri faze. Prva će biti, rekao je novinarima, utvrđivanje namene objekta i njegovo uvršćivanje u mrežu objekata socijalne zaštite, što će biti učinjeno u saradnji s resornim ministarstvom Vlade Srbije. Potom će, kako je Mirović naveo, uslediti konkurs za izradu projekata, a zatim će na osnovu projekata biti određena svota kojom će biti finansirana izgradnja. Novoizabrani predsednik Pokrajinske vlade je tada upozorio na to da se radi o dugotrajnom procesu i ne treba očekivati brzu realizaciju projekata.

On nije želeo da govori o tome šta se sve dešavalo s dvorcem u ranijim godinama jer, kako je objasnio, to je stvar pravosudnih organa. Mirović je, međutim, ukazao na to da pre nego što se krene u rekonstrukciju dvorca, treba tačno odrediti šta želimo s njim, ko će ga koristiti, koliko će ljudi biti zaposleno u njemu i ko će plaćati njihov rad jer, kako je naglasio, nećemo izgraditi objekat samo da bismo ga izgradili. Namena je u međuvremenu određena i sada se kreće redom.

Podržana inicijativa opštine Novi Bečej

Izdvajanjem novca iz buyeta i raspisivanjem tendera za izradu potrebne dokumentacije za rekonstrukciju, Pokrajinska vlada je na najkonkretniji način podržala raniju inicijativu opštinske vlasti u Novom Bečeju. Ona je predložila vladi Igora Mirovića da se, imajući u vidu sve okolnosti koje su u prošlosti pratile izvođenje radova na dvorcu, odredi namena objekta, izradi nova tehnička dokumentacija i da se nastave radovi da bi se on zaštitio od daljeg propadanja.

Bivša Pokrajinska vlada je dvorac Heterlend zamislila kao najveći centar za rehabilitaciju dece ometene u razvoju na Balkanu, u koji bi trebalo da uđe 1.200 dece. Za projekat je tada iz pokrajinske kase odvojeno 156 miliona dinara i 17. marta 2011. godine zaključen ugovor između investitora – Opštine Novi Bečej, koju je tada zastupao Milivoj Vrebalov, izvođača firme „Gardi” vlasnika Igora Rebe i finansijera, tadašnjeg Fonda za kapitalna ulaganja, na čijem je čelu bio Momčilo Milović. Rok za završetak radova je bio 310 dana, odnosno 1. januar 2012. godine. Radovi, međutim, ne samo da nisu bili završeni nego nisu ni počeli do tog roka, iako je Fond za kapitalna ulaganja u četiri navrata 2011. godine isplatio 81.556. 491 dinara. A traženo je još, kako se ispostavilo 2012. godine, uprkos tome što nije ništa urađano, zbog, kako se ispostavilo, nezakonitog raspolaganja novcem.

Tako su akteri završili na sudu i tako je u prošlosti propala humana priča o najvećem rehabilitacionom centru na Balkanu. Dvorac Tegledijevih iz 14. veka, koji je tokom istorije više puta promenio vlasnika, vremenom je zarastao u korov, postao stecište golubova i najskuplja ruševina u Srbiji iz tog vremena.

E. Marjanov