Ускоро припрема техничке документације за Хетерленд

Директор Управе за капиталне улагања Недељко Ковачевић је рекао за „Дневник” да је јуче расписан поступак јавне набавке за израду техничке документације и техничку контролу реконструкције дворца и да ће поступак трајати месец дана. Дан уочи расписивања тендера, Покрајинска влада је издвојила 15 милиона динара за израду тих неопходних докумената. 

– Реконструкцијом дворца желимо да уклонимо духове прошлости – навео је Ковачевић. – У складу с идејним пројектом, дворац је променио намену и кад буде завршен, биће објекат за децу предшколског узраста и ону старости од шест до 12 година. Тамо ће се моћи организовати разни програми едукације, рекреације и социјализације, односно боравак деце у природи.

На питање шта је све предвиђено да се уради, Ковачевић каже да су придвиђене реконструкција постојећих објеката и изградња нових. У њима ће бити собе за смештај око 100 малишана, при чему ће неколико соба бити прилагођено за смештај деце с посебним потребама. У комплексу ће бити учионице, просторија за рекреацију с одговарајућом опремом, ресторан, кухиња и санитарни чворови. Биће уређено и двориште комплекса. 

Подсетимо, председник Покрајинска владе Игор Мировић је још у години формирања своје администрације, након пада Демократске странке и владе Бојана Пајтића, обишао рушевину у Бочару. Мировић је након обиласка најавио да ће се урадити пројекат реконструкције објекта, која ће бити реализована у три фазе. Прва ће бити, рекао је новинарима, утврђивање намене објекта и његово увршћивање у мрежу објеката социјалне заштите, што ће бити учињено у сарадњи с ресорним министарством Владе Србије. Потом ће, како је Мировић навео, уследити конкурс за израду пројеката, а затим ће на основу пројеката бити одређена свота којом ће бити финансирана изградња. Новоизабрани председник Покрајинске владе је тада упозорио на то да се ради о дуготрајном процесу и не треба очекивати брзу реализацију пројеката.

Он није желео да говори о томе шта се све дешавало с дворцем у ранијим годинама јер, како је објаснио, то је ствар правосудних органа. Мировић је, међутим, указао на то да пре него што се крене у реконструкцију дворца, треба тачно одредити шта желимо с њим, ко ће га користити, колико ће људи бити запослено у њему и ко ће плаћати њихов рад јер, како је нагласио, нећемо изградити објекат само да бисмо га изградили. Намена је у међувремену одређена и сада се креће редом.

Подржана иницијатива општине Нови Бечеј

Издвајањем новца из buyеta и расписивањем тендера за израду потребне документације за реконструкцију, Покрајинска влада је на најконкретнији начин подржала ранију иницијативу општинске власти у Новом Бечеју. Она је предложила влади Игора Мировића да се, имајући у виду све околности које су у прошлости пратиле извођење радова на дворцу, одреди намена објекта, изради нова техничка документација и да се наставе радови да би се он заштитио од даљег пропадања.

Бивша Покрајинска влада је дворац Хетерленд замислила као највећи центар за рехабилитацију деце ометене у развоју на Балкану, у који би требало да уђе 1.200 деце. За пројекат је тада из покрајинске касе одвојено 156 милиона динара и 17. марта 2011. године закључен уговор између инвеститора – Општине Нови Бечеј, коју је тада заступао Миливој Вребалов, извођача фирме „Гарди” власника Игора Ребе и финансијера, тадашњег Фонда за капитална улагања, на чијем је челу био Момчило Миловић. Рок за завршетак радова је био 310 дана, односно 1. јануар 2012. године. Радови, међутим, не само да нису били завршени него нису ни почели до тог рока, иако је Фонд за капитална улагања у четири наврата 2011. године исплатио 81.556. 491 динара. А тражено је још, како се испоставило 2012. године, упркос томе што није ништа урађано, због, како се испоставило, незаконитог располагања новцем.

Тако су актери завршили на суду и тако је у прошлости пропала хумана прича о највећем рехабилитационом центру на Балкану. Дворац Тегледијевих из 14. века, који је током историје више пута променио власника, временом је зарастао у коров, постао стециште голубова и најскупља рушевина у Србији из тог времена.

Е. Марјанов