Legitimno rukovodstvo AKB predvođeno Tintorom
Viši sud u Beograd doneo je prvostepenu odluku u sporu dvaju rukovodstava Advokatske komore Beograda, uspostavljena dvema izbornim skupštinama, 13. maja i 10. juna prošle godine, te utvrdio da je pravno valjana ona održana u maju.
Advokat Jugoslav Tintor, koji je za predsednika AKB-a izabran na majskoj skupštini, saopštio je da je prvostepeni Viši sud u Beogradu presudom odbio sve tužbene zahteve predstavnika bivšeg Upravnog odbora AKB-a, koji je organizovao izbore 10. juna 2017, kada je za predsednika izabran Vladimir Gajić.
Naime, još u toku prošle godine, stari Upravni odbor AKB-a i dotadašnji predsednik Slobodan Šoškić, koji su organizovali izbornu skupštinu 10. juna, podneli su tužbu, tražeći da sud poništi sve izborne radnje i sve odluke donete u majskom izbornom postupku, tvrdeći da je organizovan mimo Statuta AKB-a.
U saopštenju su predočeni delovi nepravosnažne presude u kojima se utvrđuje da su „sve radnje preduzete na Izbornoj skupštini od 13. maja .2017. godine povodom izbora za organe upravljanja u AKB-u i odluke donete povodom tih izbora bile pravnovaljane, pa je sud odbio tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan.”
Naime, Viši sud konstatuje da je još 2016. godine pravosnažno presuđeno da je dotadašnjim članovima Upravnog odbora AKB-a istekao mandat te da je „u uslovima nepostojanja legitimnog Upravnog odbora, jedino Skupština AKB-a, kao najviši organ Komore, mogla, shodno Statutu AKB-a, preuzeti ovlašćenja Upravnog odbora i doneti odluke po odredbama Statuta koje regulišu izbor organa upravljanja AKB-a”.
Skupština je, po navodima presude, donela sve zakonite odluke u tom cilju, shodno odredbama Statuta AKB-a, tako što je na svoje dve sednice održane u aprilu 2017. godine donela pravnovaljanu odluku da se izborna skupština zakaže za 13. maj iste godine i da se sprovede izborni postupak za organe upravljanja AKB-a.
„U konkretnom slučaju, Skupština je, kao najviši organ Komore, donela predmetne odluke u situaciji kada su članovi Upravnog odbora najpre kontinuirano opstruisali vršenje ovlašćenja koja su im poverena, da bi zatim nastupila situacija u kojoj nije ni postojao legalan i legitiman Upravni orbor AKB-a”, navodi se u citiranim delovima presude.
„Dakle, u situaciji kada predsednik AKB-a nije postupio po podnetoj inicijativi za sazivanje vanredne skupštine u skladu sa Statutom AKB-a i nije je održao u propisanom roku od 30 dana, istu su 29. marta 2017. sazvali i zakazali za 8. april 2017. predlagači inicijative u skladu s odredbama Statuta AKB-a. Na toj vanrednoj skupštini kasnije je doneta odluka o sazivanju izborne skupštine za 13. maj, a na kojoj su, u skladu sa Statutom AKB-a, izabrani legitimni organi upravljanja AK Beograda.”
Vladimir Gajić najavljuje žalbu
Advokatska komora Beograda – rukovodstvo izabrano 10. juna 2017. godine, s Vladimirom Gajićem kao predsenikom – uložiće žalbu na nepravosnažnu presudu Višeg suda u Beogradu kojom su odbijeni tužbeni zahtevi da se oglase nelegalnim komorski izbori održani 13. maja prošle godine i tada izabrano rukovodstvo predvođeno Jugoslavom Tintorom.
Vladimir Gajić je saopštio da su, osim te parnice, po tužbenom zahtevu Slobodana Šoškića, koji je bio predsednik AKB-a do primopredaje funkcije s Gajićem, u toku još dve koje vodi rukovodstvo izabrano 10. juna 2017. godine.
Najavljujući žalbu na objavljenu presudu Višeg suda, Gajić ističe da u njoj iznet stav suda da Upravni odbor AKB-a koji je zakazao i sproveo komorske izbore 10. juna prošle godine, nije bio legalan, to jest, da počev od 2. oktobra 2010. „zapravo nisu postojali legalni i legitimi organi komore“, može imati nesagledive posledice po pravnu sigurnost velikog broja ljudi, advokata i njihovih vlastodavaca.
Po stavu prvostepenog suda, za rešenje spora je „irelevantna činjenica da je u međuvremenu, na sednici Upravnog odbora 20. marta 2017. doneta odluka o zakazivanju izborne skupštine za 10. jun 2017. godine”, na kojoj su takođe izabrani organi upravljanja AKB-a, „s obzirom na to da je tu odluku doneo nelegitiman Upravni odbor sastavljen od članova čiji su mandati prethodno poništeni presudom Višeg suda u Beogradu od 19. septembra 2016. koja je postala pravosnažna još 21. decembra 2016. godine”.
J. Jakovljević