Kristina Savkov, glumica: Izazov Liješevićevog "Evgenija Onjegina"

Mada, nosi se mišlju, kao “ekonomistkinja”, da organizuje gradski (novosadski) prostor, koji bi gajio alternativu, pozorišni, muzički, govorni, kafanski program. Kristina Savkov je ipak glumica, i to zapažena, ne samo po ulozi Tatjane u predstavi “Evgenije Onjegin” u Pozorištu mladih, gde radi na određeno, nego i po, recimo, aktuelnom Egzitu, na čijem je otvaranju učestvovala i otpevala solo jednu numeru. I za to se školovala, završivši klavir i solo pevanje u nižoj muzičkoj školi “Isidor Bajić” u Novom Sadu, gde ova rođena Kikinđanka živi od desete godine. Tako da bi, kako sama kaže, mogla da bude i “pevačica”.

Kristina Savkov je završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi Jasne Đuričić. Već prvom ulogom, uletevši kao zamena, u predstavi “Potpuno skraćena istorija Srbije” Maje Pelević i Slobodana Obradovića, u režiji Olje Đorđević (Pozorište mladih), pokazala je šta joj je činiti i za šta vredi.  

Kako je bilo na Egzitu?

- Sonja Petrović je režirala ceo performans, a Aleksandra Veljković je radila koreografiju. Dugo smo se pripremali, dve nedelje proba. Uživali smo. Odabir pesama je bio takav da odlepiš (popularni hitovi na temu ovogodišnjeg Egzita - slobode). A na otvaranju je bilo baš dobro. Nisam nikada izašla pred toliku “masu”. Jako ih je lako bilo podići. Odlepili su. Prošlo je, zezali smo se, to je bilo kao kad pripremaš ručak, seckaš, dinstaš, a onda za tri minuta pojedeš.

Muzički aspekt izvedbe je delovao impresivnije nego prošle godine, kada su, takođe, na otvaranju nastupili ovdašnji glumci?

- Sve smo snimili sa bendom u studiju “Herc”. Sonja Petrović je, poučena prošlogodišnjim isukstvom, odlučila da ovaj put to bude tako. Mi toliko đipamo na sceni da ne bi mogli tako dobro u isto vreme da izvodimo i songove. Jako su brze promene i sekund ako ode, ode i pesma.

A pre neki dan dođe nagrada za ulogu Tatjane u predstavi “Evgenije Onjegin”na Novom Tvrđava teatru u Čortanovcima!

- Vrlo mi je posebna. Imam ih nekoliko, ali ovo je “Evgenije Onjegin” i Tatjana, koja se mnogim glumicama ne pruži kao šansa. Sreća je da je radiš sa rediteljem kao što je Boris Liješević... Sve se sklopilo! Za mene je to kruna i procesa u kojem smo uživali. Još uvek mi nije u potpunosti doprla veličina toga.

Tatjana u “Evgeniju Onjeginu” Pozorišta mladih, kao i druge uloge u toj predstavi, osim izvornih, romantičarsko-idealističkih odnosa, zastupaju i savremeni senzibilitet ljudi.

- Kad smo počeli da radimo predstavu, čitanjem, pitala sam se šta je to danas, da li postoji čovek toliko čist, kako se to igra... Mislim da Tatjana i danas ima mnogo, da smo zatrovani društvenim postulatima i da suština ne može da izađe na površinu. Mislim da je bila voljena, da je uzvratila tu ljubav, iako je imala “pravu”, jednu, jedinu. Boris nas je dugo puštao, mnoge improvizacije su ostale u predstavi, poput scene sna... Nismo ni bili svesni šta radimo, a sad vidimo da publika i kritika to jako voli.

Igor Burić