Кристина Савков, глумица: Изазов Лијешевићевог "Евгенија Оњегина"

Мада, носи се мишљу, као “економисткиња”, да организује градски (новосадски) простор, који би гајио алтернативу, позоришни, музички, говорни, кафански програм. Кристина Савков је ипак глумица, и то запажена, не само по улози Татјане у представи “Евгеније Оњегин” у Позоришту младих, где ради на одређено, него и по, рецимо, актуелном Егзиту, на чијем је отварању учествовала и отпевала соло једну нумеру. И за то се школовала, завршивши клавир и соло певање у нижој музичкој школи “Исидор Бајић” у Новом Саду, где ова рођена Кикинђанка живи од десете године. Тако да би, како сама каже, могла да буде и “певачица”.

Кристина Савков је завршила Академију уметности у Новом Саду, у класи Јасне Ђуричић. Већ првом улогом, улетевши као замена, у представи “Потпуно скраћена историја Србије” Маје Пелевић и Слободана Обрадовића, у режији Оље Ђорђевић (Позориште младих), показала је шта јој је чинити и за шта вреди.  

Како је било на Егзиту?

- Соња Петровић је режирала цео перформанс, а Александра Вељковић је радила кореографију. Дуго смо се припремали, две недеље проба. Уживали смо. Одабир песама је био такав да одлепиш (популарни хитови на тему овогодишњег Егзита - слободе). А на отварању је било баш добро. Нисам никада изашла пред толику “масу”. Јако их је лако било подићи. Одлепили су. Прошло је, зезали смо се, то је било као кад припремаш ручак, сецкаш, динсташ, а онда за три минута поједеш.

Музички аспект изведбе је деловао импресивније него прошле године, када су, такође, на отварању наступили овдашњи глумци?

- Све смо снимили са бендом у студију “Херц”. Соња Петровић је, поучена прошлогодишњим исукством, одлучила да овај пут то буде тако. Ми толико ђипамо на сцени да не би могли тако добро у исто време да изводимо и сонгове. Јако су брзе промене и секунд ако оде, оде и песма.

А пре неки дан дође награда за улогу Татјане у представи “Евгеније Оњегин”на Новом Тврђава театру у Чортановцима!

- Врло ми је посебна. Имам их неколико, али ово је “Евгеније Оњегин” и Татјана, која се многим глумицама не пружи као шанса. Срећа је да је радиш са редитељем као што је Борис Лијешевић... Све се склопило! За мене је то круна и процеса у којем смо уживали. Још увек ми није у потпуности допрла величина тога.

Татјана у “Евгенију Оњегину” Позоришта младих, као и друге улоге у тој представи, осим изворних, романтичарско-идеалистичких односа, заступају и савремени сензибилитет људи.

- Кад смо почели да радимо представу, читањем, питала сам се шта је то данас, да ли постоји човек толико чист, како се то игра... Мислим да Татјана и данас има много, да смо затровани друштвеним постулатима и да суштина не може да изађе на површину. Мислим да је била вољена, да је узвратила ту љубав, иако је имала “праву”, једну, једину. Борис нас је дуго пуштао, многе импровизације су остале у представи, попут сцене сна... Нисмо ни били свесни шта радимо, а сад видимо да публика и критика то јако воли.

Игор Бурић