Pregovori sa EU o ribarstvu mogu doneti veliku korist

Da bi pregovori u toj oblasti bili uspešno završeni, neophodno je da Srbija nastavi jačanje administrativnih kapaciteta kroz unapređenje postojećih administrativnih struktura i uspostavljanje novih da bi se uspostavio efikasan sistem za sprovođenje odredbi Zajedničke politike ribarstva do dana pristupanja u Evropsku uniju.

Srbija trenutno raspolaže sa svega 8.290 hektara ribnjaka za proizvodnju bele ribe, pre svih šarana, iako je potencijal za proizvodnju ribe u našoj zemlji gotovo 25 puta veći i iznosi 200.000 hektara. Po rečima sekretara Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Nenada Budimovića, otvaranje pomenutog poglavlja je veoma značajno za Srbiju. On iznosi podatak da je u Srbiji u 2016. godini proizvedeno 6.878  tona konzumne ribe, a zajedno s ulovom rekreativnih ribolovaca, to je iznosilo ukupno 8.947 tona.

– Od te količine, dve trećine je činila proizvodnja ribe u ribnjacima – objasnio je Budimović. – Potencijal za proizvodnju je veliki i treba videti koliko ima neiskorišćenog državnog zemljišta – utrina, koje bi se mogle navodnjavati i pretvoriti u ribnjake.

Stručnjaci procenjuju da bi Srbija mogla proizvoditi 175.000 tona ribe te da nam sada propada neiskorišćeno bogatstvo. Da bi se uredilo tržište ribe, napominje Budimović, neophodno je i bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing u tom sektoru. On je dodao da se red u ribarstvu može uvesti jedino tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe.

Po podacima PKS-a, Srbija je ostvarila deficit u prodaji ribe jer je uvezla 34.918 tona, kao i prerađevina od ribe za 89,2 miliona dolara, a izvezene su 2.853 tone, u vrednosti od 15,4 miliona dolara. Procenat izvoza ribe i prerađevina od ribe poslednjih meseci se povećava petnaestak procenata, ali još uvek on nije dovoljan u odnosu na kapacitet kojim Srbija raspolaže. Budimović podseća na to da je u proteklom periodu izgrađen značajan prerađivački kapacitet za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima.

– Povećana je i prerada lososa, koji se najviše uvozi iz Norveške. Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza u odnosu na prethodnu godinu i to je povećanje od čak 88 odsto. Konzumna riba u izvozu zauzima 20 procenata. Podaci kažu da ribu i prerađevine najviše uvozimo iz Norveške, Tajlanda, Hrvatske, Španije i Vijetnama, a najviše izvozimo u Italiju, BiH, Dansku, Crnu Goru i Francusku – objasnio je Budimović.

 Bolje nego pre pet godina

 Mada Srbija proizvodi 25 puta manje ribe nego što ima potencijala, podaci pokazuju da se ipak proteklih godina dešavao pozitivan pomak. Naime, izvoz ribe i prerađevina od ribe u 2016. godini bio je tri puta veći nego u 2011, dok je uvoz smanjen 12 odsto.

Otvaranje tog poglavlja doneće i finansijsku podršku Evropske unije  pa će Srbija dobijeni novac koristiti da unapredi i daleko uveća proizvodnju ribe u ribnjacima. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović ističe da će finansijska podrška omogućiti otvaranje firmi za proizvodnju različitih vrsta ribe.

– Otvaranje poglavlja 13 omogućava da u fokus stavimo oblast ribarstva, koja je kod nas bila zapostavljena, i da budemo što više zastupljeni na tržištu ribarstva. Zainteresovani za uzgoj ribe za podsticajna sredstva EU moći će da konkurišu već od sledeće godine – ukazao je Nedimović.

LJ. Malešević