Državne plate za petinu veće nego kod privatnih gazda

Naime, prosečna zarada u aprilu u javnom sektoru iznosila je 55.450 dinara, a u privatnom 45.934.

Razlika u zaradi zaposlenih u javnom i privatnom sektoru postoji već godinama i nije ništa novo. Nije naodmet podsetiti i na to da podaci RZS-a o prosečnoj neto zaradi u Srbiji za prošlu godinu, kada je republički prosek neto zarada bio 46.000 dinara, pokazuje da su zaposleni u javnom sektoru zarađivali u proseku 51.864, što je 18 odsto više nego što je bila plata u privatnom sektoru, gde je prošlogodišnji prosek 43.847 dinara.

Na to da je javni sektor, zahvaljujući velikim platama, i dalje znatno primamljiviji od privatnog, ukazao je nedavno u svojoj analizi i Fiskalni savet Srbije. U dokumentu „Zarade u državnom sektoru: stanje i smernice za reforme”, FSS ocenjuje da su plate u državnom sektoru Srbije osetno veće nego u privatnom, i navodi da je po poslednjim objavljenim podacima RZS-a, prosečna neto plata u javnom sektoru u prva dva meseca ove godine premašila 55.000 dinara, što je čak 21 odsto iznad prosečne plate u privatnom sektoru.

„Važno je napomenuti da je zarada u državnom sektoru uobičajeno veća nego u privatnom i u drugim zemljama i da se mogu pronaći neki objektivni razlozi za to. Naime, najveći deo razlike u korist državnog sektora može biti objašnjen boljim obrazovnim kvalifikacijama i većim iskustvom radnika u državnom sektoru. Međutim, deo razlika u Srbiji ne može da se objasni objektivnim razlikama u karakteristikama zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, što ipak ukazuje na postojanje povlašćenog tretamana zaposlenih u državnom sektoru u odnosu na ostatak privrede”, konstatuje Fiskalni savet Srbije.

Jedan od razloga za znatno veće zarade radnika u javnom sektoru u odnosu na istog u privatnom svakako leži i u samoj definiciji zarade jer zaposleni kod privatnika njen jedan deo nemaju. Naime, pod zaradom, u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana, podrazumevaju se sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju porezi i doprinosi, pa nju čine osnovna plata, naknade za dežurstva, rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom, ishrana u toku rada, prekovremeni rad, regres za godišnji odmor, bonusi... Upravo veliki deo toga privatni sektor ne isplaćuje svojim zaposlenima i oni po pravilu rade samo za „golu” platu i ne mogu ni da sanjaju da će dobiti ono što radnicima u javnom sektoru jednostavno pripada i što se ne dovodi u pitanje.

Savet ide i korak dalje i tvrdi da tržište rada jasno ukazuje na to da se isti posao plaća više u javnom sektoru nego u privatnom, odnosno da postoji takozvana premija zarada javnog sektora. Ovde se, kako tvrdi FSS, ne radi o prostoj razlici između nivoa plata, već o razlici koja postoji kada se uzme u obzir nivo obrazovanja, iskustva, kvalifikacija i priroda posla.

„Najprostije rečeno, premija na zaradu pokazuje odnos zarada radnika na uporedivim poslovima, uparivanjem radnih mesta iz privatnog i javnog sektora koji zahtevaju isti nivo obrazovanja i iskustva.

LJ. Malešević