Čedomir Tomčić doživljava drugu fudbalsku mladost

Svako je u svom domenu dao doprinos izuzetnom uspehu bečejskog kluba. Čelni ljudi u organizacionom delu, stručni štab u svom domenu, igrači na terenu. Istina je da su dvojica mladića skrenuli pažnju na sebe, pa je mladi Ognjen Đuričin još zimus postao član superligaša Spartaka, a sada je još mlađi Kosta Aleksić prešao u redove Čukaričkog. Tačno je i to da je Mladen Kovačević postigao 27 golova u sezoni i prvi je strelac vojvođanskih srpskoligaša, ali jedno ime, žargonski rečeno, štrči. Ne zbog toga što je najviši igrač Bečejaca, već zato što u svojoj 31. godini doživljava drugu fudbalski mladost. Dovoljno je reći Čedomir Tomčić pa da se svi slože s  ovom konstatacijom. Mozak ekipe, produžna ruka trenera Jovice Lakića na terenu, kreator igre, omiljen među saigračima... Šta više reći.

Prvu fudbalsku mladost proživeo je u redovima novosadske Vojvodine, gde je prošao sve uzrasne selekcije, a kada je trebalo da se uhvati u koštac sa profesionalnim obavezama u seniorskoj konkurenciji povinovao se roditeljskoj želji da obrazovanje bude ispred fudbalske lopte.

-Zahvaljujući fudbalu došao sam do stipendije američkog fakulteta Hartford. Studirao sam i igrao fudbal za koley. Stekao sam diplomu u oblasti ekonomije i finansija. Ispunio sam želju majke Milene i oca Radovana. Mnogi me pitaju zašto nisam ostao i zaposlio se, kao što su to uradili moji saborci iz Voše tokom boravka u SAD Bojan Delibašić i Nenad Čudić, ali mene je srce vuklo u Srbiju i želja da se oprobam i u ovdašnjem fudbalu. Naravno, morao sa od nule da krenem, jer sam četiri godine bio odsutan i ispao iz svih trenerskih beležnica. Na sreću, seteo me se Zoran Grujić, jedan od trenera u mlađim selekcijama Vojvodine, i pozvao u Cement iz Beočina. Prihvatio sam i dokazao se u srpskoligaškom fudbalu, usledio je poziv renomiranije Inđije, pa posle dve sezone Javora iz Ivanjice u elitnoj konkurenciji - vraća film unazad Čedomir Tomčić.

Više iz radoznalosti nego finansijskih pobuda, otisnuo se u inostranstvo. Novi izazov našao je 2014. godine u Jermeniji, a posle sezone vratio se u novosadski Proleter, gde je igrao do zime, kada je prešao u Bačku iz Bačke Palanke i bio deo tima koji je ostvario istorijski uspeh plasmanom u Superligu. Usledio je odlazak na treći deo planete, u Švedsku, odakle je pre sezone i po stigao kraj Tise.

Čitavu deceniju nosio je dres mlađih kategorija Vojvodine i jedina uloga u timu bila je štoper.

-Jedne sezone sam kao štoper bio golgeter ekipe. Uzmem loptu i posle solo prodora ili duplog pasa sam dolazio do prilika iz kojih sam postizao golove. Bilo je trenutaka kad su me treneri, ako ne ide napadu, prebacivali u špic. Kad sam prešao u seniorsku konkurenciju, trener Gruja predloži je da pređem u veznu liniju i od tada špartam između dva kaznena prostora - veli fudbaler čije lopte imaju oči.

Tomčić je po mnogo čemu jedinstven, pa i u tome da voli skijanje, koje je, prećutno, zabranjeno fudbalerima.

- Skijanje sam zavoleo još u ranom detinstvu i to mi je ljubav pre fudbala. Sećam se da sam za tri dana naučio osnove skijanja i nije prošla nijedna zima da sam preskočio zimovanje po dobrim stazama – kaže Tomčić.

-Moja fudbalska karijera nije bila spektakularna, nisam zaradio velike pare, ali sam upoznao mnoge ljude, stekao dosta prijatelja, prigrlio titulu akademskog građanina, evo i zaposlio se u struci bankara... Fudbal mi je na neki način vratio uloženo. Od fudbala sada očekujem samo zadovoljstvo, a toga je kraj Tise bilo na pretek. Malo je ljudi danas koji mogu da kažu kako su zadovoljni onim što rade. Osvojili smo titulu prvaka Vojvođanske pa Srpske lige, ponavljam, zaposlio sam se, pa kako da ne budem zadovoljan. Kada vidim da su i svi oko mene zadovoljni radost je utoliko veća. Bečejci pre godinu dana nisu imali ovakve apetite. Kao povratnici, posle 14 godina, u srpskoligaški fudbal  cilj im je bio da izbore opstanak, a ako je moguće i što bolji plasman. Krenulo je dobro i onda su mlađi igrači na trenizima počeli da pričaju i o mogućnosti da se osvoji titula. Trener Jovica Lakić je na najbolji mogući način iskoristio njihov entuzijazam i kvalitet, pa se sve završilo kako se završilo. Bečejci su prvoligaši u godini kada obeležavaju vek organizovanog igranja fudbala. Ali, zadovoljstvo će biti potpuno tek ako se poklope kockice i nastavi saradnja s našim sagovornikom. Jer, igrač takvog profila i s tolikim fudbalskim i životnim iskustvom je zlata vredan za mlad sastav kakav je bečejski.

-Ne znam kako ću moći da uskladim obeveze na poslu i terenu. Viši stepen takmičenja traži fizički spremnije igrače, a ja neću moći da treniram kao do sada. Uz to, treba sačekati i videti da li će ekipu moći i dalje da vodi Jovica Lakić ili će na njegovo mesto doći neko ko ima drugačiju koncepciju i ja neću biti u njoj. Još je rano praviti planove, ali je istina da se oni neće moći dugo odlagati, pošto će ubrzo početi pripreme za novu sezonu. Imam uspešnu saradnju sa sportskim direktorom Dejanom Stanojevim i verujem da ćemo u otvorenom razgovoru sve razrešiti na najbolji mogući način.

Zna Čedomir Tomčić da to više nije ona Prva liga kao ranije, da u njoj sada dominiraju mladići željni afirmacije, a sa njima nija lako trčati za loptom. Odgovor na pitanje imaju li Bečejci igrački kadar za prvoligaški karavan potražili smo od najiskusnijeg.

-Otišli su Điričin i Aleksić, pitanje je hoće li ostati Kovačević i Mirkov, koji su, takođe, vrlo bitni u aktuelnom sastavu. Neophodno je da ostanu iskusniji, Živkov, Kragović, Stanojev i Cvetković, jer će i mladićima biti lakše uz njih i talenat će dobiti potvrdu na terenu. Potrebno je ući u pripreme s brojnijim fondom igrača, jer iz konkurencije ispliva kvalitet. Verujem da će sve biti u najboljem redu, čak i da ću se i ja uključiti u rad. Ne vidim veliki razlog da tako ne bude - smatra Mladen Tomčić. 

Vlastimir Jankov