Susreti: Simon Grabovac, izvršni producent Infanta

Podsetimo, Infant se razvio na temeljima negdašnjeg „Malog pozorja” i predstavlja zaista jedinstven spoj nesvakidašnje pozorišne interpretacije, neklasičnog pristupa glumačkog izražavanja i modernog jezika teatra. 

Svake godione pokušavamo da pripremimo Infant iz nekog drugog ugla, odnosno da poetički bude drugačiji od prethodnog. Tako smo i ove godine ušli u priiču koja bi trebalo da oslika pozorišnu sliku koja se ne zasniva samo na destrukciji i dekonstrukciji, nego pokušava da pokaže da u pozorištu postoji i nešto više. Znači, pokušaćemo da napravimo festival koji će, pored traganja, istraživanja, eksperimenta, ponuditi i drugačiju sliku sveta, ali isto tako i drugačiji odnos pozorišta i pozorišnog jezika prema publici, otkriva u razgovoru za „Dnevnik” izvršni producent Internacionalnog festivala alternmativnog i novog teatra Simon Grabovac.

Po njegovim rečima, na to da teatar može govoriti i o najozbiljnijim životnim problemima na veseliji način, kao i o tome da u životu uvek postoje i rešenja i mogućnosti, festival će ukazati  kroz predstave koje jesu međusobno veoma različite, ali ih objedinjuje novi pozorišni jezik. Otuda će, dodaje Granobac, i podnaslov ovogodišnjeg festivala biti „Nova pozorišna paradigma“, sa idejom da se istovremeno i skrene pažnja na činjenicu da postoji i druga vrsta pozorišta i da ono ravnopravno živi sa onim koje je kod nas preovlađivalo u poslednjih nekoliko godina.

Pokušali smo da od festivala napravimo svojevrsnu celinu u smislu koncepcije, ideje i cilja da pokažemo da i ta nova pozorišna vizura ravnopravno egzistira u teatarskom svetu. Takođe, da ga dramaturški oblikujemo tako da 45. Infant počinje gotovo dramatično, potom se polako smiruje, da bi tenzija, kako se bude približavao svom kraju, ponovo narastala sve do kulminacije. U svakom slučaju, uveren sam u to da će i ovogodišni Infant biti interesantan a, sasvim izvesno, biće bitno različit od velike većine pozorišnih festivala u našoj zemlji i regionu, najavio je naš sagovornik.

Tokom proteklih godina i decenija pokazalo se da su neke od predstava, koje su bile deo Infanta, stekle afirmaciju i na globalnom planu, učestvujući kasnije, recimo, na festivalu u Avinjonu, dok su pojedini teatarski izrazi, praktično promovisani u Novom Sadu, posle izvesnog vremena praktično postali nezaobilazni deo svetske teatarske prakse. Po Grabovčevim rečima, činjenica jeste da su mnogi od projekata, zapravo otkrivali šta će to za 5-10-15 godina biti praktično mejnstrim.

Upravo to i jeste osnovna ideja Infanta - da uputi na nešto novo, drugačije, ali i da ukaže na predstave, istraživanja, eksperimente... koji će se pokazati kao slepo crevo. Ali i to je nužno kako bi se došlo do puta koji negde vodi. Tako će se i efekti Infanta koji je pred nama, a pogotovo pojedinih predstava, videti kroz nekoliko godina. Žao mi je samo što je kod nas situacija u teatru takva da se veoma sporo i teško probijaju novi izrazi. Ali naše pozorište mora izaći iz tog začaranog kruga koji se sveo na opšta mesta i jednoslojan politički teatar kratkog daha koji igra na prvu loptu, na guranje prsta u plitičko oko, ne zadirući u suštinu, zaključuje Grabovac.

M. Stajić