Сусрети: Симон Грабовац, извршни продуцент Инфанта

Подсетимо, Инфант се развио на темељима негдашњег „Малог позорја” и представља заиста јединствен спој несвакидашње позоришне интерпретације, некласичног приступа глумачког изражавања и модерног језика театра. 

Сваке годионе покушавамо да припремимо Инфант из неког другог угла, односно да поетички буде другачији од prеthodnog. Тако смо и ове године ушли у приичу која би требало да ослика позоришну слику која се не заснива само на деструкцији и деконструкцији, него покушава да покаже да у позоришту постоји и нешто више. Значи, покушаћемо да направимо фестивал који ће, поред трагања, истраживања, експеримента, понудити и другачију слику света, али исто тако и другачији однос позоришта и позоришног језика према публици, открива у разговору за „Дневник” извршни продуцент Интернационалног фестивала алтернмативног и новог театра Симон Грабовац.

По његовим речима, на то да театар може говорити и о најозбиљнијим животним проблемима на веселији начин, као и о томе да у животу увек постоје и решења и могућности, фестивал ће указати  кроз представе које јесу међусобно веома различите, али их обједињује нови позоришни језик. Отуда ће, додаје Гранобац, и поднаслов овогодишњег фестивала бити „Нова позоришна парадигма“, са идејом да се истовремено и скрене пажња на чињеницу да постоји и друга врста позоришта и да оно равноправно живи са оним које је код нас преовлађивало у последњих неколико година.

Покушали смо да од фестивала направимо својеврсну целину у смислу концепције, идеје и циља да покажемо да и та нова позоришна визура равноправно егзистира у театарском свету. Такође, да га драматуршки обликујемо тако да 45. Инфант почиње готово драматично, потом се полако смирује, да би тензија, како се буде приближавао свом крају, поново нарастала све до кулминације. У сваком случају, уверен сам у то да ће и овогодишни Инфант бити интересантан а, сасвим извесно, биће битно различит од велике већине позоришних фестивала у нашој земљи и региону, најавио је наш саговорник.

Током протеклих година и деценија показало се да су неке од представа, које су биле део Инфанта, стекле афирмацију и на глобалном плану, учествујући касније, рецимо, на фестивалу у Авињону, док су поједини театарски изрази, практично промовисани у Новом Саду, после извесног времена практично постали незаобилазни део светске театарске праксе. По Грабовчевим речима, чињеница јесте да су многи од пројеката, заправо откривали шта ће то за 5-10-15 година бити практично мејнстрим.

Управо то и јесте основна идеја Инфанта - да упути на нешто ново, другачије, али и да укаже на представе, истраживања, експерименте... који ће се показати као слепо црево. Али и то је нужно како би се дошло до пута који негде води. Тако ће се и ефекти Инфанта који је пред нама, а поготово појединих представа, видети кроз неколико година. Жао ми је само што је код нас ситуација у театру таква да се веома споро и тешко пробијају нови изрази. Али наше позориште мора изаћи из тог зачараног круга који се свео на општа места и једнослојан политички театар кратког даха који игра на прву лопту, на гурање прста у плитичко око, не задирући у суштину, закључује Грабовац.

М. Стајић