Pola veka Dečijeg odeljenja bakopalanačke Narodne biblioteke

Upriličena je i izložba „Pedeset godina Dečijeg odeljenja“, a predstavlja i svojevrsni vremeplov kroz „Nedeljne novine“, lokalni list koje ovde izlazi skoro 55 godina

– Krenula sam od „Nedeljnih novina“, jer u Zavičajnom odeljenju čuvaju se brojevi ovog lista – rekla je za medije Borislava Toljagić Segedi, bibliotekarka u Dečijem odeljenju. – Meni su bili značajni brojevi od 1968. godine, jer je od te godine prvi put odvojen fond dečijih knjiga i osnovano Dečje odeljenje. Istraživački rad je trajao više meseci, prelistala sam 2.800 brojeva „Nedeljnih novina“, izdvojila sam članke koji su bili najkarakterističniji. Odnosno, birala sam tekstove koji govore o raznolikosti rada Dečjeg odeljenja u proteklih 50 godina, kroz koje se promene prolazilo, šra se sve radilo, koje su inovacije primenjene, kako je rastao fond knjiga.

Bibliotekari kažu da ima je posebno interesantno svedočenje lokalnih novina o posetama značajnih ličnosti iz sveta književnosti, a ovdašnju biblioteku posećivali su Desanka Maksimović, Mira Alečković, Mika Antić, Ljubivoje Ršumović...

– Posebne emocije kod mene izazvao je članak iz 1970. godine, odnosno intervju sa mališanima koji su bili u dečijem odeljenju – kaže bibliotekarka. – Među njima sam prepoznala mališana koji je sada odrastao čovek, a koji i danas dolazi na naše Odeljenje, ali sada kao roditelj. To mi je, između ostalog, pokazalo da pola veka postojanja i rada nije prošlo uzalud. Zadržali smo svoje stare članove, a oni su doveli svoju decu, što govori o značaju biblioteke za ovu sredinu.

Bibliotekarstvo na vim prostorima, a zapisali su istoričari, datira od 1869. godine. Ljudi su se okupljali, besedili, održavana su predavanja, održavane su večeri posvećene značajnim ličnostima i događajima. Prvo je postojala Srpska čitaonica, razvijao se patritozam, a posle izbijanja srpsko-turskog rata 1876. godine članovi Čitaonice po srspkim domovima prikupljali su pomoć za slabo opremljenu srpsku vojske, a jedan deo mladih otišao je u Srbiju da se bori. Zabeleženo je da je 1938. godine biblioteka imala stotinjak članova. U toku Drugog svetskog rata velik deo knjižnog fonda spalio je okupator, a oko 5.000 knjiga zbog lošeg smeštaja je oštećeno. Biblioteka se često selila, a u današnji zgradu koja je jedno vreme bila vojna bolnica, pa Antituberkolozni sanatorijum, knjige su useljene u drugoj polovini prošlog veka. Danas Narodna biblioteka, osim u Bačkoj Palanci gde joj je sedište ima i 13 odeljenja po selima opštine, a stara se i o školskim bibliotekama i ubraja se među značajnije biblioteke u Vojvodini. Pored Odeljenja za odrasle tu je Dečije, pa Naučno odeljenje, Zavičajna zbirka, Odeljenje za stare i retke knjige, Antikvarnica i Knjigoveznica.

M. Suyum