Пола века Дечијег одељења бакопаланачке Народне библиотеке

Уприличена је и изложба „Педесет година Дечијег одељења“, а представља и својеврсни времеплов кроз „Недељне новине“, локални лист које овде излази скоро 55 година

– Кренула сам од „Недељних новина“, јер у Завичајном одељењу чувају се бројеви овог листа – рекла је за медије Борислава Тољагић Сегеди, библиотекарка у Дечијем одељењу. – Мени су били значајни бројеви од 1968. године, јер је од те године први пут одвојен фонд дечијих књига и основано Дечје одељење. Истраживачки рад је трајао више месеци, прелистала сам 2.800 бројева „Недељних новина“, издвојила сам чланке који су били најкарактеристичнији. Односно, бирала сам текстове који говоре о разноликости рада Дечјег одељења у протеклих 50 година, кроз које се промене пролазило, шра се све радило, које су иновације примењене, како је растао фонд књига.

Библиотекари кажу да има је посебно интересантно сведочење локалних новина о посетама значајних личности из света књижевности, а овдашњу библиотеку посећивали су Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Мика Антић, Љубивоје Ршумовић...

– Посебне емоције код мене изазвао је чланак из 1970. године, односно интервју са малишанима који су били у дечијем одељењу – каже библиотекарка. – Међу њима сам препознала малишана који је сада одрастао човек, а који и данас долази на наше Одељење, али сада као родитељ. То ми је, између осталог, показало да пола века постојања и рада није прошло узалуд. Задржали смо своје старе чланове, а они су довели своју децу, што говори о значају библиотеке за ову средину.

Библиотекарство на вим просторима, а записали су историчари, датира од 1869. године. Људи су се окупљали, беседили, одржавана су предавања, одржаване су вечери посвећене значајним личностима и догађајима. Прво је постојала Српска читаоница, развијао се патритозам, а после избијања српско-турског рата 1876. године чланови Читаонице по срспким домовима прикупљали су помоћ за слабо опремљену српску војске, а један део младих отишао је у Србију да се бори. Забележено је да је 1938. године библиотека имала стотињак чланова. У току Другог светског рата велик део књижног фонда спалио је окупатор, а око 5.000 књига због лошег смештаја је оштећено. Библиотека се често селила, а у данашњи зграду која је једно време била војна болница, па Антитуберколозни санаторијум, књиге су усељене у другој половини прошлог века. Данас Народна библиотека, осим у Бачкој Паланци где јој је седиште има и 13 одељења по селима општине, а стара се и о школским библиотекама и убраја се међу значајније библиотеке у Војводини. Поред Одељења за одрасле ту је Дечије, па Научно одељење, Завичајна збирка, Одељење за старе и ретке књиге, Антикварница и Књиговезница.

М. Suyum