Češće crevne zaraze: Za mesec dana 77 ljudi otrovano hranom

Osim toga, leti je više muva i drugih insekata, koji mehanički prenose uzročnike zaraznih bolesti.

U poslednjih mesec dana, u periodu od 29. aprila do 29. maja, na teritoriji AP Vojvodine, registrovano je 64 slučaja salmoneloza i 13 slučajeva kampilobakterioza. U poslednje tri godine registrovani broj obolelih od salmoneloza u maju bio je u rasponu od minimum 15 do maksimalno 63, prosečno 45 obolelih mesečno, na teritoriji Vojvodine, kaže šefica Odseka za epidemiološki nadzor, kontrolu i prevenciju zoonoza, vektorskih i crevnih zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine prim. dr Snežana Medić i dodaje kako je broj obolelih od kampilobakterioze, upale creva, u maju tokom poslednje tri godine bio u rasponu od minimum šest do maksimalno 21, prosečno 12 obolelih mesečno.

Ova oboljenja javljaju se cele godine, ali se najveći broj obolelih registruje tokom leta. Maj je ove godine imao veliki broj toplih dana, s temperaturama karakterističnim za letnji period.

Kod salmonele inkubacija traje od šest do 72 sata, a tegobe su mučnina, povraćanje, grčevi u trbuhu i pojava proliva praćenog povišenom temperaturom tokom tri do četiri dana. Stolice su veoma obilne, tečne ili kašaste, smrdljive, zelenkaste, a moguće je prisustvo krvi i sluzi u stolici.

Bolest ima teži oblik kod odojčadi, male dece, starijih i osoba s oslabljenim imunitetom. U slučaju pojave simptoma potrebno je javiti se lekaru, a nelečene salmoneloze mogu da imaju teže posledice i to od dehidratacije, preko sepse do smrtnog ishoda. Svaka peta osoba se bolnički leči.

Leti se češće konzumiraju rizične namirnice van kuće, posebno tokom odmora i putovanja, što dodatno doprinosi povećanju broja ovih bolesti među stanovništvom. Leti se pije i više vode, što smanjuje kiselost želudačnog soka, te slabi prirodnu odbranu organizma od bakterija koje se eventualno unesu hranom, objašnjava dr Medić.

Salmonele se najčešće prenose kontaminiranom hranom, a veoma retko prljavim rukama i indirektno.

Kako bi se sprečila kontaminacija hrane, radne površine na kojima se sprema hrana, pribor i ruke osobe koja priprema hranu moraju da budu čisti. Salmonele najčešće dospevaju u kuhinju sa sirovim živinskim mesom i njihovim iznutricama, preko termički neobrađenog i mlevenog mesa, ribe i morskih plodova, na ljusci jaja i u jajima. Salmonele ubija visoka temperatura prilikom pripreme hrane, a temperatura u jelu mora da bude viša od 75 stepeni Celzijusa, dok dužina termičke obrade zavisi od vrste i karakteristika namirnice. Ne savetuje se konzumiranje rovitih, nekuvanih i nepečenih jaja. Trebalo bi da se odbace jaja s oštećenom ljuskom i da se kupuju samo ona koja se čuvaju isključivo u rashladnim uređajima, savetuje dr Medić.

Korišćenje sredstva za dezinfekciju ne može da zameni pranje ruku. Kada ste bolesni, ne pripremajte hranu najmanje tri dana nakon nestajanja simptoma. Ovo se takođe odnosi i na kuvare i osoblje koje deli hranu i učestvuje u ishrani u kolektivnim smeštajima, obdaništima, bolnicama, staračkim domovima. Za brisanje ruku trebalo bi da se koriste papirni ubrusi za jednokratnu upotrebu, nokti treba da budu čisti, nelakirani i kratko podrezani, a ne bi trebalo imati ručni sat i nakit. Osobe sa simptomima alergije, upale, prehlade, gnojenja na rukama, glavi ili u ždrelu ne smeju da pripremaju jela, a ozlede na rukama treba da se zaviju nepromočivim zavojem, navodi dr Medić i napominje kako treba potražiti pomoć lekara čim im se pojave prvi simptomi proliva.

Kampilobakterioza je bolest koja se na čoveka prenosi sa životinja i proizvoda životinjskog porekla, a uzrokuje je bakterija iz roda kampilobakter. Najčešće namirnice koje su izvor zaraze su živinsko, svinjsko i goveđe meso, a ređe je uzrok zaraze nepasterizovano ili neprokuvano mleko. Zato je i ovde važna termička obrada namirnica životinjskog porekla i higijena ruku.

Inkubacija traje prosečno od dva do četiri dana, a bolest se odlikuje naglim početkom, povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima, slabošću i malaksalošću, bolovima u trbuhu, što je praćeno povraćanjem i učestalim prolivastim stolicama.

Stolice su vodenaste, neprijatnog mirisa, ponekad s primesama krvi, sluzi i gnoja. Broj stolica se kreće od 10 do 20 u toku jednog dana, a bolest traje obično tri do pet dana. Nelečene salmoneloze i kampilobakterioze mogu da daju komplikacije, kao što su reaktivni artritis, sindrom iritabilnog kolona, sindrom Žilijen Bar i druge bolesti.

Pri kupovini pažnju treba obratiti na miris, izgled i boju i način pakovanja i izbegavati dodir sa drugim životnim namirnicama. Obavezno treba proveriti deklaraciju i rok trajanja na pakovanju.

Većina sladoleda koji se kupuju u poslastičarnicama pravi se od gotovih industrijskih premiksa, smeša u prahu, koji se baziraju na pasterizovanom mleku i termički obrađenim sastojcima, pa su sada zanemarljivi rizici koji su nekad bili česti, da sladoledi budu primarno kontaminirani.

Svi poslastičari u obavezi su da redovno kontrolišu zdravstvenu ispravnost finalnog proizvoda prema Zakonu o bezbednosti hrane, kao i da kontrolišu temperaturu rashladnih uređaja, ličnu higijenu osoblja i higijenu prostora. Zbog rizika da se hrana sekundarno kontaminira od momenta posluživanja do konzumiranja, pri ulasku u poslastičarnicu trebalo bi da se obrati pažnja na opštu higijenu prostora i higijenu osoblja, koji bi morali da budu u čistim uniformama i imaju čiste ruke i kratke, podsečene nokte, podseća dr Snežana Medić.

Ljubica Petrović