U srednju školu uđe tek svaki deseti romski đak

Država na ovaj način pokušava da pruži bolje startne pozicije za marginalne grupe, tradicijom uskraćene za srednje i više obrazovanje.

Prema ovom pravilniku, učenici, pripadnici romske nacionalne manjine, polagaće redovno završni ispit, ali će biti drugačije bodovani. Prema propisima, broj bodova koji učenici romske nacionalnosti ostvare na osnovu uspeha iz škole i na osnovu završnog ispita, uvećava se za 30 posto od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova. Prema istom pravilniku, i učenici koji žive u porodici koja je korisnik novčane socijalne pomoći imaće šansu da se upišu u srednju školu pod povoljnijim uslovima: njima se broj bodova koji su ostvarili na osnovu uspeha iz škole i završnog ispita uvećava za 35 posto od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova.

Pod sličnim uslovima upisuju se učenici romske nacionalnosti stariji od 17 godina, kao i stariji od 17 godina iz socijalno ugroženih porodica, ali kao vanredni đaci.

Država je sistem podsticajnih mera za upis Roma i socijalno marginalizovanih kategorija počela 2003, ali je Pravilnik po kojem se i ove godine upisuju budući srednjoškolci donet 2016. Ovih dana pitanje požitivne diskriminacije dospelo je u žižu javnosti, dodatno stvarajući pritisak na decu, ali i na roditelje koji smatraju da su kvote obaveznog upisa bolje rešenje i da su deca koja ne podležu podsticajnim merama, ovim propisima oštećena. Negoduju i direktori škola, jer mere često daju samo delimične rezultate: mnoga romska deca upišu se u školu samo da bi dobila potvrdu o redovnom školovanju i tako njihovi roditelji ostvarili socijalnu pomoć, kažu. I u pravu su: prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trećina Roma (33,3 posto) ima osnovno obrazovanje, a srednje obrazovanje ima 11,5 posto Roma, što znači da dve trećine romskih srednjoškolaca u nekom trenutku odustane od daljeg školovanja.

Ipak, treba reći da ove mere ne utiču na upis i školovanje dece koja su pravo na srednju školu ostvarila na redovnom kvalifikacionom ispitu, a evo i zašto: prema Drugom nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, ukupno 87 posto romske populacije ima osnovno ili niže obrazovanje, a manje od 1 posto ima više i visoko obrazovanje. Kad se uzme u obzir da, prema poslednjem popisu Republičkog zavoda za statistiku, Roma u Srbiji ima 147.604, ili 2,1 posto od ukupnog broja stanovnika Srbije, jasno je da se ove podsticajne mere odnose na svega nekoliko đaka romske nacionalnosti koji stignu do kraja osmogodišnjeg školovanja.

Univerzitet u Novom Sadu raspisao je konkurs za upis na osnovne i integrisane studije, prema kome upis na fakultet u okviru Programa afirmativne mere upisa studenata romske nacionalne manjine i studenata sa invaliditetom, u okviru kvota do 1 posto, može da ostvari samo student koji je položio prijemni ispit.

Olakšica je u tome što mu je obezbeđeno budžetsko mesto, bez obzira na rang listu. Fakultetima je ostavljeno da odaberu hoće li konkursima odrediti broj rezervisanih mesta, pod uslovom da ne idu ispod propisanog minimuma, ili će se držati planiranog procenta.

Kod najvećeg broja romske dece koja se školuju postoji volja da završe školu jer veruju da će tako doći do boljeg života, pokazao je ovaj izveštaj. Međutim, prema rečima dece, najveći problem s kojim se susreću tokom školovanja nije diskriminacija većine, već pre svega ekonomska nemogućnost njihovih roditelja da im obezbede neophodna sredstva za školovanje (knjige, nastavna sredstva, pa i adekvatnu odeću i obuću). Tome treba dodati i stambene probleme koji su takvi da ne omogućavaju primerene uslove za školovanje. Većina roditelja kao osnovni razlog neuspeha u školovanju svoje dece navodi loše životne uslove.

Za razliku od svoje dece, roditelji su uvereni da u školama postoji problem diskriminacije, ali ne zato što su Romi, već zato što su siromašni.

Usled uzastopnih ponavljanja razreda i nemogućnosti praćenja nastave, znatan broj romske dece prebacivan je do nedavno u škole za „decu s posebnim obrazovnim potrebama‘‘, a glavni razlog bile su – besplatne knjige i školska oprema. Zato su ove podsticajne mere važne kao signal ohrabrenja za romske roditelje da pošalju svoju decu u redovne škole.

A kad smo već kod obrazovanja, statistika je neumoljiva: svaki peti Rom, naspram svakog 37 stanovnika Srbije starijeg od 14 godina, nema školu, dok preko jedne trećine Roma (34,2 posto) nema završenu osmogodišnju školu. Trećina Roma (33,3 posto) ima osnovno obrazovanje, a srednje obrazovanje ima 11,5 posto Roma, što znači da dve trećine romskih srednjoškolaca u nekom trenutku odustane od daljeg školovanja. Prema podacima iz 2011, pripremni predškolski program pohađalo je 2.334 romske dece, osnovnu školu 22.807, srednju školu 3.020, studije prvog i drugog stepena 502 i doktorske studije 10 Roma. Podaci pokazuju i da najmanje za 2.453 dece nije registrovano da pohađaju osnovnu školu te potpuno ostaju izvan sistema školovanja.

I. Vujanov