Muzej Jovana Cvijića u Noći muzeja: Secesija - sloboda stvaranja

U centru Beograda, u skrovitom ambijentu Kopitareve gradine, nalazi se kuća Jovana Cvijića, gde je napisao većinu svojih najznačajnijih naučnih radova, a prema želji njegove supruge Ljubice Krstić kuća je pretvorena u memorijalni muzej i otvorena 1968.

Jednim delom muzej je posvećen Cvijićevom životu, radu i putovanjima, a u drugom delu je zadržan autentičan izgled kuće kada su Jovan i Ljubica živeli u njoj.

Cvijić je 1908. godine, kada je kuća podignuta, angažovao Dragutina Inkiostrija-Medenjaka, tada jednog od najznačajnijih dekoratera u Beogradu, da u nacionalnom stilu izradi enterijer i on je uradio nameštaj i oslikao zidove i tavanice, ilustrujući Cvijićeva interesovanja i naučni rad.

Kako ističe kustoskinja Majda Sikošek vreme secesije - od poslednje decenije 19. veka do početka Prvog svetskog rata, bilo uzbudljivo doba, koje je jedan nemački istoričar nazvao „godine vrtoglavice“, kada je izvedena revolucija u umetnosti.

Tada se u muzici javlja dodekafonija, Isidora Dankan sa svojim slobodnim plesom, piše Oskar Vajld, glumi Sara Bernar, tu je naša Maga Magazinović, to je doba neverovatnih događaja i rađanja buržoaske klase - ljudi koji su stekli novac, ali nisu imali društveni status, objasnila je Sikošek.

U to vreme buđenja nacionalnih država, Inkiostri je inkorporirao stvaralaštvo folklorne umetnosti (narodne nošnje, vez, duborez, ćilimarstvo) i nastojao da stvori nešto unikatno, smatrajući da motivi iz narodne umetnosti emotivno deluju na ljude i da je to umetnost koja čoveku najviše prija.

Sve stolice su različite u Cvijićevoj kući su različite, nameštaj je presvlačen ćilimima i delovima narodne nošnje koju je naučnik donosio sa svojih putovanja.

Nameštaj u radnoj sobi i salonu je, kako skreće pažnju Sikošek, donekle predimenizoniran što diskretno simboliše veličinu Cvijića kao čoveka i naučnika, a po nekima oslikava i njegov hedonizam, dok je nameštaj u salonu njegove supruge mali i decentan.

Najveće interesovanje posetilaca, prema rečima višeg kustosa Angeline Banković,  izaziva „ljubavna sofa“, u obliku slova S, u sobi Cvijićeve supruge, a u muzeju su i dilemi da li je to ljubavna sofa ili fotelja za ogovaranje.

U salonu, trpezariji i Ljubičinoj sobi nisu sačuvane originalne zidne dekoracije, a u radnoj sobi su tokom bombardovanja uništene police.

Ostali su samo drveni klaseri, a kako je originalno izgledala njegova radna soba moći će da se vidi na fotografijama.

Zanimljivi detalji zidne dekoracije su sova u drugom predsoblju koja simboliše Cvijićevu mudrost i soko u ulaznom holu koji je na krugu koji simboliše Zemlju i u kandžama nosi geološki čekić.

Cvijić se bavio ozbiljnim geološkim istraživanjima, a soko simboliše njegovo oštro oko i brz rad.

U „Noći muzeja“ 19. maja biće izloženo i pismo Inkiostrija Cvijiću. 

Cvijić je često bio na putovanjima i odsutan, a Inkiostri je bio poznat po tome da nikada nije imao dovoljno novca i često je pisao Cvijiću, koga je oslovljavao s „moj meceno“ i „umni patronu“ i stalno tražio još para.

Veliki naučnik je jednom prilikom to prokomentarisao: „Tom boemu nikada nije dosta para“.

Posetioci „Noći muzeja“ moći će na karti da vide gde je sve Cvijić bio, obilazeći Balkan na magarcu, konju i vrlo često pešaka.

Jovan Cvijić (1865-1927) bio je jedan od prvih osam profesora novoustanovljenog Beogradskog univerziteta i dva puta njegov rektor, doživotni predsednik Srpske kraljevske akademije, učesnik Mirovne konferencije u Parizu i naučnik svetskog glasa.

Osnovao je Geografski zavod i Srpsko geografsko društvo i zahvaljujući njemu Balkansko poluostrvo je bilo je početkom 20. veka jedno od najistraženijih područja.

U „Noći muzeja“ biće otvorena i izložba „Secesija - sloboda stvaranja“, na kojoj će biti predstavljene fotografije s detaljima arhitekture u stilu secesije, a na konkursu su odabrana dela 34 autora.

Pored toga biće izložene fotografije iz zbirki Muzeja grada Beograda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, a moći će da se pogledaju do 10. juna kada se obeležava Svetski dan secesije.