Apel SPC za neotuđenje KiM i protiv podele Pokrajine
BEOGRAD: Sveti arhijerejski Sabor SPC apelovao je na zvaničnike Srbije da nikada ne daju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije i poručuju da podela Pokrajine ne bi bila ništa drugo do priznavanje „nezavisne države Kosovo“ i poklanjanje najvećeg dela teritorije. U poruci objavljenoj na sajtu SPC, arhijereji poručuju da pitanje KiM predstavlja srpsko crkveno, nacionalno i državno pitanje prvog reda.
Stoga, ističe se, srpska Crkva, kao duhovna mati srpskog naroda u celini, i Srbija, kao država najvećeg dela srpskog naroda, kojoj teritorija KiM i pripada, nose najveće breme odgovornosti za očuvanje te istorijske pokrajine u granicama Srbije i za budućnost srpskog naroda u njoj.
U poruci objavljenog na kraju majskog zasedanja, koje je počelo 29. aprila u Pećkoj patrijaršiji, Sabor ističe, kako kažu, jasan i do sada više puta izrečen stav poglavara SPC, patrijarha Irineja kada je reč o državno-pravnom status države na KiM, odnosno njenog punog suvereniteta i integriteta.
Oni se, kažu, iskreno nadaju da će problem, stvoren najpre oružanom pobunom albanskih separatista, a potom okupacijom Pokrajine, biti rešen isključivo mirnim putem na načelima pravde i prava.
Poručuju da je mir neophodan uslov da bi kosovsko-metohijski Srbi mogli da žive slobodno, bez straha za goli život i da pravda za njih istovremeno bude i pravično rešenje za tamošnje Albance i za sve zajednice koje žive na KiM.
Očuvanje KiM kao integralnog dela Srbije, po svim međunarodnim standardima, a ujedno u skladu sa Ustavom Srbije i sa Rezolucijom 1244 UN, ne znači i konfrontaciju sa svetom već upravo afirmaciju stava da se bez osnovnih prava i sloboda jednog naroda, njegovog identiteta, duhovnosti i kulture, ne može naći stabilno dugoročno rešenje, stoji u poruci.
Arhijereji ističu da nikada kao sada nisu imali veću obavezu da na svakom mestu i u svakoj prilici argumentovano svedoči da se na KiM ne gradi društvo ljudi jednakih prava i sloboda nego društvo koje je u svim aspektima protivno osnovnim vrednostima na kojima počivaju demokratska društva.
Sabor podseća da su kosovske albanske institucije, od kraja rata 1999. godine, a posebno od proglašenja tzv. nezavisnosti 2008, „jasno i neskriveno pokazale da žele da stvore etnički čistu albansku državu na ovom prostoru“ i da u njoj nema mesta za Srbe, pa ni za ostale ne-Albance.
Očigledno kršenje ljudskih prava Srba uz masovne progone posle završetka rata, zaustavljanje procesa povratka prognanih Srba, sprečavanje povratka uzurpirane imovine i nepoštovanje pravâ SPC ne uliva nadu da bi se položaj Crkve i naroda mogao poboljšati na nekom „nezavisnom Kosovu“, uz bilo čije i bilo kakve garancije, jer sadašnje kosovske vlasti ne poštuju ni sopstvene zakone, ističe se u poruci najvišeg zakonodavnog tela SPC.
Sabor posebno zahteva nepovredivost verskih prava i sloboda srpskog naroda i ostalih naroda na Kosovu i Metohiji. Ta prava i slobode nedeljivo su povezani sa položajem i statusom naših svetinja - manastira, crkava, grobalja, spomenika kulture... Srbija čini sve, - a i u budućnosti će činiti, - za zaštitu, obnovu, restauraciju i očuvanje tih svetinja i spomenika sakralne i kulturne baštine i u tome ima nepodeljenu podršku relevantnih međunarodnih ustanova, pre svega UNESKO-a, stoji dalje u poruci.
Ističe se i da to nije dnevno-političko pitanje, nego suštinska istorijska stvarnost i identitetska vrednost srpskog naroda, pa se za brigu o njima neprekidno i neumorno zalažu i najviši predstavnici Crkve.
Crkva poručuje da ne može da pasivno ćuti pred činjenicom da je značajan deo tog crkveno-duhovnog i kulturnog nasleđa već uništen, i to naočigled čitavom svetu, a da preostalom nasleđu preti ista sudbina.
U svetskoj istoriji nema primera da neki narod u miru, dve decenije posle oružanog sukoba, daje svoje za svoje. Podelom bi narod velikog dela Kosova i Metohije automatski bio ostavljen na milost i nemilost režimu takozvane države Kosovo, izložen pogromu sličnom onom iz marta 2004. godine ili, pod pritiskom i tihim terorom, bio prisiljen na egzodus, poručili su arhijereji.
Napominju da je teška situacija na Kosovu i Metohiji posledica sistematskog neispunjavanja i podrivanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, koja garantuje povratak prognanikâ i slobodu svima, bez obzira na poreklo.
Podseća se i da je Kosovo i Metohija, sa svojih 1.500 srpskih pravoslavnih hrišćanskih manastira, crkava, zadužbina i spomenika srpske kulture, predstavlja neotuđivi središnji deo Srbije.
