Апел СПЦ за неотуђење КиМ и против поделе Покрајине
БЕОГРАД: Свети архијерејски Сабор СПЦ апеловао је на званичнике Србије да никада не дају сагласност на отуђење Косова и Метохије и поручују да подела Покрајине не би била ништа друго до признавање „независне државе Косово“ и поклањање највећег дела територије. У поруци објављеној на сајту СПЦ, архијереји поручују да питање КиМ представља српско црквено, национално и државно питање првог реда.
Стога, истиче се, српска Црква, као духовна мати српског народа у целини, и Србија, као држава највећег дела српског народа, којој територија КиМ и припада, носе највеће бреме одговорности за очување те историјске покрајине у границама Србије и за будућност српског народа у њој.
У поруци објављеног на крају мајског заседања, које је почело 29. априла у Пећкој патријаршији, Сабор истиче, како кажу, јасан и до сада више пута изречен став поглавара СПЦ, патријарха Иринеја када је реч о државно-правном статус државе на КиМ, односно њеног пуног суверенитета и интегритета.
Они се, кажу, искрено надају да ће проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, бити решен искључиво мирним путем на начелима правде и права.
Поручују да је мир неопходан услов да би косовско-метохијски Срби могли да живе слободно, без страха за голи живот и да правда за њих истовремено буде и правично решење за тамошње Албанце и за све заједнице које живе на КиМ.
Очување КиМ као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно у складу са Уставом Србије и са Резолуцијом 1244 УН, не значи и конфронтацију са светом већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење, стоји у поруци.
Архијереји истичу да никада као сада нису имали већу обавезу да на сваком месту и у свакој прилици аргументовано сведочи да се на КиМ не гради друштво људи једнаких права и слобода него друштво које је у свим аспектима противно основним вредностима на којима почивају демократска друштва.
Сабор подсећа да су косовске албанске институције, од краја рата 1999. године, а посебно од проглашења тзв. независности 2008, „јасно и нескривено показале да желе да створе етнички чисту албанску државу на овом простору“ и да у њој нема места за Србе, па ни за остале не-Албанце.
Очигледно кршење људских права Срба уз масовне прогоне после завршетка рата, заустављање процеса повратка прогнаних Срба, спречавање повратка узурпиране имовине и непоштовање правâ СПЦ не улива наду да би се положај Цркве и народа могао побољшати на неком „независном Косову“, уз било чије и било какве гаранције, јер садашње косовске власти не поштују ни сопствене законе, истиче се у поруци највишег законодавног тела СПЦ.
Сабор посебно захтева неповредивост верских права и слобода српског народа и осталих народа на Косову и Метохији. Та права и слободе недељиво су повезани са положајем и статусом наших светиња - манастира, цркава, гробаља, споменика културе... Србија чини све, - а и у будућности ће чинити, - за заштиту, обнову, рестаурацију и очување тих светиња и споменика сакралне и културне баштине и у томе има неподељену подршку релевантних међународних установа, пре свега УНЕСКО-а, стоји даље у поруци.
Истиче се и да то није дневно-политичко питање, него суштинска историјска стварност и идентитетска вредност српског народа, па се за бригу о њима непрекидно и неуморно залажу и највиши представници Цркве.
Црква поручује да не може да пасивно ћути пред чињеницом да је значајан део тог црквено-духовног и културног наслеђа већ уништен, и то наочиглед читавом свету, а да преосталом наслеђу прети иста судбина.
У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје. Поделом би народ великог дела Косова и Метохије аутоматски био остављен на милост и немилост режиму такозване државе Косово, изложен погрому сличном оном из марта 2004. године или, под притиском и тихим терором, био присиљен на егзодус, поручили су архијереји.
Напомињу да је тешка ситуација на Косову и Метохији последица систематског неиспуњавања и подривања Резолуције 1244 Савета безбедности, која гарантује повратак прогнаникâ и слободу свима, без обзира на порекло.
Подсећа се и да је Косово и Метохија, са својих 1.500 српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, представља неотуђиви средишњи део Србије.
