Industrijski dizajn rođen u kompaniji „Jakub i Jozef Kon” 

Međutim, bitka konkurenta se s tržišta nameštaja preselila u svetske muzeje i privatne kolekcije, gde se veća i licitira o tome ko je veći, a ko bolji jer „Kon” odavno više ne postoji.

Oni koji žele da imaju neki vredan komad nameštaja a da pri tom  mogu da ga nađu i kupe i na ovim prostorima, svakako treba da potraže ono što je proizvodila kompanija „Jakob & Jozef Kon”, čije je sedište bilo u Beču a fabrike po celoj Evropi. Naravno, ne svaki sto ili stolicu s potpisom „J&J Kohn”, već dizajnerske komade nastale posle 1900. godine, a koji su delo nekih od najvećih arhitekata i umetnika 20. veka, poput Jozefa Hofmana, Ota Vagnera, Adolfa Losa, Kolomana Mozera, Gustava Zigela ili  Ota Pručera.

Jakob Kon je osnovao kompaniju za proizvodnju nameštaja 1849. godine zajedno sa svojim sinom Jozefom. Firma se godinama razvijala proizvodeći nameštaj od kuvane bukovine te je postala jedan od vodećih proizvođača nameštaja u Austrougarskoj, i glavni konkurent kompaniji „Tonet”. Koliki je skok napravljen pokazuje podatak da je „Kon” 1900. godine  zapošljavao 6.300 radnika, koji su dnevno proizvodili 5.500 komada nameštaja.

Iako se kompanija „Kon” brzo razvijala, dugo nije imala kvalifikovane dizajnere za salonski nameštaj. Na Svetskom sajmu u Parizu 1900. godine „Kon” je prvi put predstavio modele koje je dizajnirao Gustav Zigel (1880–1970), umetnik koji je kasnije radio i za „Viner verkštat”, a bio je učenik Jozefa Hofmana. Zigel je tada postao glavni dizajner i odgovoran je za većinu kreacija.

Od 300 evra pa do preko 50.000

Cene „Konovog” nameštaja nastalog početkom 20. veka kreću se od 300 evra pa do preko 50.000, zavisno od toga da li se radi o pojedinačnim komadima ili o kompletnim salonima. Ima i onog za deset evra, ali to nisu dizajnerski komadi. Cena zavisi i od broja komada u seriji jer takozvani fledermaus ima relativno najnižu cenu pošto ga je urađeno najviše, a proizvodio ga je i „Kon” i kasnije „Tonet”, „Mundus”... u fabrikama u Jugoslaviji, Rumuniji, Mađarskoj...

Takođe, od tada nameštaj od savijene kuvane bukovine više nije anoniman industrijski proizvod za masovno tržište, kakvim ga je stvorio „Tonet”, već je postao dizajnerski proizvod i komad primenjene umetnosti.

Saradnja s Jozefom Hofmanom najviše je doprinela ugledu i promociji kompanije „Kon”. Od čuvenih remek-dela koje je stvorio Hofman a izradio „Kon”, svakako se ističu čuvena „sicmašin” iz 1904. godine, kao i nameštaj za bečki kabare „Fledermaus” koji je 1907. godine dizajnirao zajedno sa Zigelom. Stolovi i stolice izrađeni za „Fledermaus” najčešće se mogu naći i kod nas. Među najskupljim komadima nameštaja na svetskom tržištu su i čuvene stolice koje je za sanatorijum Purkersdorf dizajnirao Hofman, a proizveo „Kon”.

Sve u svemu, „Jacob & Josef Kohn” bio je u periodu posle 1900. jedan on najznačajnijih proizvođača nameštaja na svetu, a nikako se ne sme zaboraviti da je „Kon”, zajedno s „Viner verkšatatom”, zaslužan za nastanak onogo što danas zovemo „industrijski dizajn”.

Godine 1914. „J. & J. Kohn” se spojio s kompanijom „Mundus” AG (Kon–Mundus), koja  je, zapravo, bila inkorporirana u kompaniju „Tonet” 1922. godine (Thonet–Kohn–Mundus). „Kon” kao brend je postojao do 1937. godine.

Nameštaj  s pečatom „Jakob i Jozef Kon” može se danas naći u muzejima, kao što su Muzej savremene umetnosti u Njujorku – MOMA ili  Orsi u Parizu. Muzej primenjene umetnosti MAK u Beču, u svojoj stalnoj postavci ima veliku kolekciju nameštaja i pregled višedecenijskog takmičenja „Toneta” i „Kona”.

Dejan Urošević