U Novom Sadu održana međunarodna konferencija o kulturnom nasleđu

Očuvanje kulturnog nasleđa nije samo poštovanje prošlosti, već spašavanje vrednosti za budućnost, rečeno je, između ostalog, na drugoj Međunarodnoj konferenciji „Kulturno nasleđe-održivi način’’, koji je u organizaciji Instituta regiona Evrope, održan juče u Skupštini Vojvodine.

Na konferenciji koja je namenjena regionalnim i lokalnim političarima, članovima nevladinog sektora, medijima i kulturnim poslenicima zemalja ovog regiona, rečeno je da Evropa aktivno pomaže u projektima koji se odnose na očuvanje kulturne baštine u Srbiji, kao i da je prekogranična saradnja odličan model za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa koje ne poznaje granice.

- Kulturno nasleđe je veoma važna vrednost za regione, gradove, društva i zajednice i naša je obaveza da ga sačuvamo za buduće generacije. Ono igra veliku ulogu u građenju budućnosti Evrope, a razmena iskustava zemalja u regionu jako je važna u tom procesu – naglasio je predsednik Instituta regiona Evrope Franc Šausberger.

Šausberger je istakao i da je kulturno nasleđe Srbije važno predstaviti u svim zemljama Evropske unije, jer će se za prijem naše zemlje u EU morati pozitivno izjasniti svih 27 zemalja, a upravo kutlurno nasleđe jeste jedan od aduta EU koja je “ujedinjena u različitosti”.

Predsednik Instituta regiona posebno je izdvojio Galeriju Matice srpske gde je video umetničku postavku izuzetne vrednosti koja može ravnopravno da parira muzejima iz Pariza i Beča On je rekao da je kulturno nasleđe izuzeto važno i za razvoj turizma i jačanje ekonomije. Salcburg, iz kog dolazi Šozberger, kako je naglasio, danas živi od kulturnog nasleđa i ostvaruje značajne prihode od turizma.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor naglasio je da je petnaestogodišnja saradnja sa Institutom regiona Evrope doprinela stvaranju ambijenta otvorenog diskursa kada je reč o decentralizaciji i prekograničnoj saradnji, a da je očuvanje kulturnog nasleđa važan zadatak ljudi koji učestvuju u javnom i političkom životu.

On je rekao da je očuvanje kulturnog nasleđa vraćanje korenima i da je davanje tom kulturnom nasleđu nove dimenzije ogroman zadatak.

- S jedne strane, imamo veoma bogato kulturno nasleđe na ovom prostoru, ne samo u Vojvodini, već i šire. Mislim da smo u proteklom periodu imali sužene ili nedovoljne mogućnosti i u objektivnom smislu i u odnosu na bogatstvo tog kulturnog nasleđa, tako da u tom smislu imamo izuzetno puno zadataka– ocenio je Pastor.

Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević, rekla je da je mešanje naroda i kutlura kroz istoriju Vojvodini ostavilo izuzetno bogato nasleđe. Tako je nasleđe kasne antike koncentrisano je u antičkom Sirmijumu koji se nalazi na području današnje Sremske Mitrovice, a koji je, u svoje vreme, bio jedan od četiri najznačajnija centra velikog Rimskog carstva. Nasleđe srednjeg veka, u svim njegovim nijansama, najbolje simbolizuju tvrđava i franjevački samostan u Baču čija istorija je uobličena u projekat „Vekovi Bača“ i koji se nalazi na Preliminarnoj listi svetske kulturne baštine Uneska.

Za srpski narod prostor Vojvodine bio je prostor čuvanja i uobličavanja nacionalnog i kulturnog identiteta, što nam je, prema rečima Dragane Milošević, u nasleđe ostavilo i raskoš fruškogorskih manastira, od kojih su neki, poput carske lavre Krušedola, stariji od pet vekova.

Navela je i Petrovaradinsku tvrđavu, kao vrlo izražen simbol vojne arhitekture i jednu od najočuvanijih tvrđava te vrste na tlu Evrope, kao i niz drugih objekata i spomenika, uključujući i one kojima su obeleženi događaji iz burnog 20. veka.

Podsetivši da je drugi valjan razlog da upravo Vojvodina i Novi Sad kao njen administrativni centar budu domaćini ove konferencije, Dragana Milošević je rekla da je to naš odnos prema značaju kulturnog nasleđa i njegovog očuvanja.

Učesnicima konferencije obratio se i član Gradskog veća Novog Sada za kulturu Dalibor Rožić, koji je napomenuo da je grad ponosan na kulturnu raznolikost, ali i na harmoničan suživot brojnih nacija koje su ovde zastupljene.

– Tradicionalno nastojimo da obezbedimo ravnopravne uslove za očuvanje nacionalnih identiteta svih ljudi koji ovde žive, ali i da promovišemo vrednosti koje su zajedničke, univerzalne i neprolazne. Gradska uprava za kulturu podržava projekte nacionalnih manjina koji su usmereni na očuvanje njihove tradicije i kulture, a svojim delovanjem podstiče i inicijative za prepoznavanje i isticanje zajedničkog, evropskog nasleđa. Suština projekta Evropske prestonice kulture 2021. godine je upravo u tome– naglasio je Dalibor Rožić.

A. Savanović