EK o stanju u našem zdravstvu: Stroža kontrola upotrebe antibiotika

U narednom periodu, navode se dalje u izveštaju EK, Srbija bi trebalo da ojača administrativnu sposobnost vlasti u zaštiti potrošača, kontroli tržišta i sanitarnoj inspekciji, da ojača ukupne menadžerske sposobnosti i ljudske resurse, kao i finansijsku održivost javnozdravstvenog fonda.

Kako navode, nema napretka u pitanjima vezanim za sigurnost upotrebe proizvoda, kao i u vezi s primenom zakona o sigurnosti proizvoda, lažnim proizvodima, regulatornim propisima vezanim za kozmetiku. Broj sanitarnih inspektora mora da bude veći, naročito kad se uzme u obzir broj odlazećih u penziju, a protokol kontrole sanitarne inspekcije morao bi da se prilagodi striktnoj sistemskoj primeni kontrole rizičnih faktora.

Kordinacija između Saveta za kontrolu sigurnosti proizvoda je napredovala.

Napredak je napravljen i primenom Zakona o medicinskim sredstvima prošle godine, ali Srbija mora da prilagodi i ostalu zakonsku regulativu u toj oblasti.

U oblasti javnog zdravlja nacionalni propisi zdravstvene zaštite delimično su usklađeni sa srodnim zakonima, ali u EK kažu kako nema napretka u obezbeđivanju održivosti zdravstvenog fonda.

Nacionalni plan za ljudske resurse u sektoru zdravstva još uvek nije primenjen, a broj lekara koji napuštaju zemlju se povećava. Centralizovani elektronski sistem dokumentacije koji je finansirala EU, još uvek nije implementiran i zakoni nisu usaglašeni sa sličnim zdravstvenim zakonima EU, navodi se u izveštaju EK.

Zabeležen je delimičan napredak u usklađivanju zakona o krvi, organima i ćelijama, sa zakonima EU, donošenjem Zakona o transfuzionoj medicini i biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Oba zakona napravljena su tako da se u potpunosti poklapaju sa zakonima EU i njihova primena počinje iduće godine.

Potrebno je popraviti pristup zdravstvenoj zaštiti osetljivih grupa, kao što su ljudi s invaliditetom, oni koji žive sa HIV-om, deci i odraslima koji koriste droge, penzionerima, ženama koje se bave prostitucijom, LGBTI osobama, interno raseljenim licima i Romima.

Tek treba da se razviju EU standardi kvaliteta, sigurnosti, administrativnih i tehničkih kapaciteta. Ukupni administrativni i tehnički kapaciteti Uprave za biomedicinu koja nadgleda ovaj sektor i kompetentnost nadležnih stručnjaka još uvek su veoma slabi, navode u EK.

Kad su u pitanju ozbiljne zdravstvene pretnje, uključujući zarazne bolesti, nadgledanje i kapaciteti za brz odgovor na zdravstvene pretnje ostaju ograničeni i zahtevaju prilagođavanje. Centralizovani zdravstveni informacioni sistem, kao i komunikacioni sistemi tek treba da se u potpunosti primene.

Nema napretka u usklađivanju sa Direktivom priznavanja prava pacijenata u zdravstvenoj nezi van granica zemlje. Trebalo bi da se formira Jedinica za e-zdravlje pri Ministarstvu zdravlja, kako bi koordinisala složenim aktivnostima primene zdravstvenog informacionog sistema na svim nivoima zdravstvene brige.

Više pažnje trebalo bi da se pokloni efektivnim, finansijski održivim strategijama vezanim za specifične bolesti, uključujući i nacionalnu HIV/AIDS strategiju i podizanje svesti o ovoj bolesti, naročito kad je u pitanju važnost vakcinacije dece. Dodatni rad potreban je u nadgledanju antimikrobne rezistenicije i kontrole kvaliteta, kao i na standardizaciji laboratorija. Prepisivanje antibiotika mora da bude strogo kontrolisano, kako bi se ojačala borba protiv bakterijske rezistencije, ocenjuje se u izveštaju.

Nema napretka u pripremi nove strategije u borbi protiv kontrole duvana, primena slikovnih upozorenja na kutijama ni povećanje cene cigareta. Zabeležen je blagi porast broja pušača među ženama i tinejdžerima.

U  maju 2017. Srbija je usvojila zakon kojim potvrđuje protokol eliminisanja nelegalne trgovine duvanski proizvodima, što je u skladu sa Protokolom o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije. Zakoni vezani za kontrolu duvana delimično su usklađeni s evropskom grupom zakona, a ograničenja pušenja na javnim mestima nisu u skladu sa preporukama EU.

Zdravstvena promocija borbe protiv nezaraznih bolesti još uvek nije razvijena. Nacionalni skrining za bolesti kao što je rak debelog creva polako napreduje, ali je u većem delu zemlje još uvek sporadičan i ne postoji sistemsko rešenje.

Nema napretka u uslugama vezanim za mentalno zdravlje, nutricionističkim pitanjima i fizičkoj aktivnosti. Nema napretka u primeni lekova za ljudsku i životinjsku upotrebu, kao ni određivanja maksimalno dozvoljene cene leka. U kozmetologiji takođe nema napretka, kao ni u prevenciji upotrebe narkotika. Usvojen je nacionalni zakon kojim se smanjuje štetni efekat uticaja alkohola.

Ljubica Petrović