Nodar Viktorovič Čanba: Muzika je poput medicine

U dvonedeljnu posetu SNP-u došao je kako bi ispratio završne pripreme za praizvedbu njegovog baleta Pinokio u koreografskoj postavci Dragana Jerinkića, koja je zakazana za subotu, 28. aprila...

– Sticajem okolnosti, 2009. godine sam u Seulu, gde sam profesor na Univerzitetu, sreo Dragana Jerinkića, koji mi je predložio da napišem muziku za balet – otkriva nam Nodar Viktorovič Čanba. – I pisao sam je nekoliko meseci, mada sam je u međuvremenu doterivao, menjao. Pripremao sam se ozbiljno, pročitao sve Kolodijeve priče o Pinokiju... Nije bilo lako, jer sam morao neprestano biti u tom svetu koji me je okupirao, ali mi je, s druge strane, pričinjavalo veliko zadovoljstvo činjenica da su naprosto navirale muzičke ideje, koje sam odmah beležio.

Kompozitor napominje da se njegov Pinokio ne može svrstati u balete za decu, kao što se često govori o, recimo, Krcku Oraščiću Čajkovskog.

– Orkestarska partitura nije laka, jer je muzika stvarana za baletsku predstavu. Naprimer, kompozicija za scenu o Morskom kraljevstvu je klasična i ozbiljna. Taj predeo, obasjan zracima zalazećeg sunca ili u svitanju, često mi je u mislima, jer sam rođen u mestu blizu obale Crnog mora, gde je veoma lepo i romantično. Vodio sam se i drugim prizorima iz prirode, planinskim pejzažima, vodenim prostranstvima, lepotom ljudi... I nadam se da će publika zavoleti muziku Pinokija.

– Dok komponujem ili dirigujem, moram znati ne samo note i muziku. To znaju svi muzički umetnici. Moram znati mnogo više od toga – ističe Nodar Viktorovič Čanba. – Recimo, ako se pripremam za, na primer, izvođenje nekog Bahovog dela, to podrazumeva i znanje iz ostalih oblasti umetnosti: velika književna dela, filozofska, dela primenjene umetnosti, slikarstva... Čak moram poznavati i religiju: na primer, ako izvodite Misu u h-molu i ne znate ništa o biblijskim motivima i Isusu, kako ćete onda to delo valjano interpretirati? Ako ćete samo svirati prema notama i po automatizmu naglašavati izraze, nećete nikada ući u unutrašnji svet, u svet kojim je Bah bio inspirisan.

Po kompozitorovim rečima, u temeljima njegovog stvaralaštva je insistiranje na melodiji...

– Ja sam veoma klasičan. Naravno, volim i modernu muziku, ali kada ima određenu dubinu. Ipak, na prvom mestu mi je dobra melodija, jer je ona, u stvari, „jezik“ muzike. I taj jezik, po meni, treba da je razumljiv svima, a ne samo kompozitoru. Zašto muzika postoji? Muzika je kao i medicina, mora da harmonizuje ljude koji su često ispunjeni nekim svojim problemima, stresom, brigama koje svakodnevnica donosi... To je primarno, bilo da se radi o Madam Baterflaj, Malerovoj simfoniji ili muzici za Pinokija.

Govoreći o Orkestru SNP-a, Nodar Viktorovič Čanba kaže da uopšte ne sumnja u to da će uspeti da prenese koloritnu muziku koju zahteva partitura Pinokija, jer je, kaže, reč o veoma kvalitetnom ansamblu...

– Vidim da su mnogi članovi orkestra mladi, puni energije, znanja, entuzijazma, što smatram najvažnijim u sviranju. Tamo gde postoji jedinstvo i jasna predstava o muzici, orkestar ima potencijal da tu muziku učini još boljom. Muzički instrumenti su u celom svetu isti, u Aziji, u Evropi, ovde, u Srbiji, muzičke škole su iste, ali se razlikuju ljudi. Bilo gde da se završi muzičko obrazovanje, na primer, flautista u Moskvi, čelista u Francuskoj, a fagotista u Srbiji, kada negde treba da sviraju zajedno, oni će zajedno da stvore sliku muzike. To je ono što je važno. Svi muzičari, na sreću, imaju zajednički jezik na kom se vrlo lako sporazumeju – a to je muzika.

A taj jezik je, dodaje za kraj Nodar Viktorovič Čanba, neodvojiv od njegovog života. Muzika je, zapravo, njegov život...

– Volim sve vrste muzike: operu, simfonije, horske pesme, kamernu muziku, romanse, često slušam klavirske resitale... Komponujem muziku za violončelo solo, poput Svite, koju izvodi Aleksandar Knjazev, svetski poznati čelista i moj prijatelj. Na mom dirigentskom repertoaru se nalaze dela Verdija, Pučinija, Malera, pa simfonije Betovena, Sen-Sansa, Mocartova i dela Čajkovskog, naravno. To su dela koja i rado slušam. Na moju kreativnost utiče i Johan Sebastijan Bah. Ali, Čajkovski je za mene veoma poseban. Njegova muzika je duboka, jer je Čajkovski kao Tolstoj – pravi ruski umetnik.

Ivana Ilić Kiš