Pravo vreme za kupovinu stana: Pale cene kvadrata i kamata

Istovremeno, kamate su prelazle pet odsto nominalno, pa na više. Ipak, sada se to dobrim  delom promenilo jer su cene stanova pale, a kamate za stambene kredite su na nikad nižem nivou. Za kredite indeksirane u evrima kamate se kreću nominalno tek nešto preko tri odsto, a efektivno su i ispod tog novoa.

Sve više banaka ima akcije i ako se kredit podigne u određenom roku nude niže kamate još za koji procenat. Druge banke, pak, uz to obećavaju i brzu obradu kredita, pa budući kupac već za desetak dana može da se useli u nekretninu koji će otplaćivati narednih nekoliko decenija.

Klijente koji se odluče za podizanje kredita najviše brine dug rok otplate. Naime, ove pozajmice se odobravaju na rok od 10 do 20 godina, a ponekad i na duže. Kamate su varijabilne i zavise od kretanja euribora koji je vezan za kamatu Evropske centralne banke. Pre deset godina ova stopa je bila 4,7 odsto. Onda je stigla globalna ekonomska kriza i ova stopa je počela da pada. Tako je pre pet godna euribor bio 0,32 odsto, a sada je ta stopa i minus 0,22 odsto.

One koji stambene zajmove indeksirane u evrima već koriste i oni koji će tek podizati ove kredite najviše interesuje kakve su šanse da euribor poraste za oko pet procenata i vrati se na nivo pre krize. Kako stoje stvari, odgovor na to pitanje je da mogu mirno da spavaju nekoliko narednih godina.

U Inteza Sanpaolo grupaciji procenjuju da će tek za neredne tri do četiri godine eurobir stići do nule. U Eurobanci očekuju da će se on neznatno povećati, odnosno da će rast eurobira biti blag. Slično misle i analitičari iz Rajfajzen banke, gde ističu da ova stopa još godinama neće stići do nivoa od 4,7 odsto.

Kada se podigne stambeni kredit jako je važno kolika će biti rata  koju će klijent svakog meseca morati da plaća. Za prosečnu stopu od 3,87 odsto i sumu od 43.000 evra, potrebno je učešće od 13.000 evra. Kredit se otplaćuje 180 meseci, a mesečna rata je 200 evra. Na tu sumu potrebno je dodati i troškove  obezbeđenja, što može biti hipoteka ili osiguranje života.

Za osiguranje su troškovi oko 100 evra godišnje. Slični su i troškovi za hiipoteku - ko može da ponudi odgovarajuću nekretninu za hopoteku će platiti overu izjave 10.800 dinara i proveru vrednosti, koja se se periodično obnavlja, uglavnom jednom godišnje, i iznsoi 100 evra.

Tu su i sitniji troškovi - menica za koju treba platiti 150 dinara, kao i izveštaj Kreditnog biroa - 236 dinara. Pojedine banke zahtevaju i osiguranje kod nacionalne korporacije, za šta je potrebno 30 evra, ali ono nije obavezno.

Dakle, iako su prognoze lepe, ipak je pitanje šta čeka klijente u bankama. Momentalno novu ponudu stamebnih kredita imaju Vojvođanska banka i Sberbanka.

Oni koji u Vojvođanskoj banci podnesu zahteve do kraja maja neće plaćati troškove obrade kredita. Krediti se odobravaju na iznos do 200.000 evra, uz rok otplate do 30 godina i kamatu od 2,95 odsto,  plus šestomesečni eurobor. Sberbanka nudi kredite do 500.000 evra uz stope od 2,40 nominalno i 3,70 efektivno. Klijente koji se zadužuju uz eurobor brine i kretanje dinara.

Analitičari smatraju da će domaća valuta ostati stabilna, uz blage oscilacije.

D. Vujošević