Velinka i Velimir nazvani po velikom danu

S druge strane, etimolozima je zanimljiv i uticaj slovenskih paganskih verovanja i običaja i moć hrišćanstva da se, blagim izmenama i prilagođavanjima mundanih svetkovina, približi i etablira u narodu, postajući njegov neizdvojivi deo.

I dok se etnolozi uglavnom bave proučavanjem prodora slovenskih običaja u pravoslavnu ikonografiju, etimolozima, koji proučavaju poreklo reči, zanimljivi su i izrazi i reči koji vode poreklo iz Svetog pisma.

Među njima su i Pasha, Uskrs, Vaskrs, odnosno Veligdan, preko kojih dolazimo do savremenih izraza, poput „uskršnjeg jajeta“ – sinonima za neprilično šarenilo na obučenoj odeći.

Pasha je, inače, starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće, u spomen na čudesno oslobođenje iz egipatskog ropstva. Grčka reč πάσχα nastala je od aramejske pennpasha, ili hebrejske pesa’h. Poreklo naziva tog praznika još uvek nije utvrđeno. Neki etimolozi pripisuju mu asirsko poreklo, od reči pasa’hu, što znači umilostiviti, dok drugi upiru prst u egipatsku reč ra-s (sećanje) i pe-sa h (udarac), a Biblija povezuje jevrejsku reč pesa’h s jevrejskim glagolom pasa’h, koji znači hramati ili izvoditi obredni ples oko žrtve, drugim rečima, „skakati“ ili „prolaziti“. Odnosi se na prolazak Boga u Egiptu, koji je prošao iznad jevrejskih domova, dok je „puštao strah“ na Egipćane.

Značaj obeležavanja Pashe u hrišćanstvu je ogroman. Događaji vezani za uskrsnuće Isusa Hrista započinju pashalnom večerom, na kojoj ga je izdao Juda, te ne čudi što se ta reč odomaćila u mnogim jezicima, najčešće kao koren ličnih imena, toponima i prezimena.

U srpskom jeziku, od reči „pasha“ izvedena su imena poput Pasko, Paško ili Paskoje, što znači „rođen na Uskrs“, ali i prezimena Paskaljević, Paskalin, Pasketić, Paskević, Paskul (Paskulov, Paskulović), Paskulj (Paskuljev, Paskuljević) te toponimi kao što su selo Paskovac nedaleko od Loznice i Paskaša u Lici.

Grčka verzija Pashe mnogo je češća u korenima naših reči, što je i razumljivo, s obzirom na višestoletne veze s Vizantijom. Od grčke reči za Uskrs Αναστασία u našem jeziku nastala su lična imena Anastas, Nastas, Nastasije, Naca, Anastasija, Nastasija, Nasta, Staša, Anastazija. Odatle i prezimena Anastasijević, Nastasijević,  Nastić.... U vizantijskoj Dalmaciji imena Anastas bilo je i kod katolika. Kratilo se ispuštanjem Ana, pa je u 13. veku zabeleženo ime Stasius, a odatle vuče poreklo prezimena Stošić.

Domaći etimolozi, naročito oni stariji, reč Uskrs povezuju s glagolom „krsnuti” sa značenjem „oživeti, dići se”. Etimolog Petar Skok smatra da je u korenu te reči „kres,” koja je u staroslovenskom označavala sunce u letnjem solsticiju, izvedeno od (o)kretati. Po novijoj teoriji, reč „kres” izvodi se iz indoevropskog glagola kre-s- nastala od indoveropskog korena ker(ˆ) – „rasti, hraniti” povezujući to s latinskim creo – „stvaram”, cersco – „rastem” i imenom rimske boginje plodnosti Cerere i starovisokonemačkim hirso – „proso”, što običaje i obrede u vezi s kresom stavlja u kontekst mita o rastu vegetacije. Otud je i staroslovensko vzkrosnotiъ, odnosno „uskrsnuti”, trebalo da označi početak vegetacionog perioda u prirodi.

Uskrs je u narodnim govorima češće Vaskrs, otud i imena Vaskrsije, Vaskrsenija, Vasko, Vaska, dok imena i toponima, osim novijeg Uskršnjeg ostrva otkrivenog usred Pacifika, gotovo da i nema. Tog porekla su i prezimena Vaskrsić i Vaskrsijević, česta u Srbiji.

Veligdan je u našem jeziku prvi zabeležio i objasnio Vuk Karayić. U južnoslovenskim i istočnoslovenskim jezicima Uskrs se u narodu zove Veligden, kao (bugarski Velikden, makedonski Veligden, beloruski Vяlіkdzenь, ukrajinski Velikdenь, staroslovenski Velikъ dьnь), prema starom pravopisu neizjednačeno Velikden, u značenju „veliki, značajan dan”. Cela nedelja pre Uskrsa zove se Velika nedelja, a poslednji dani, počevši od četvrtka, na koji pada Pasha, nose pridev „veliki“: Veliki četvrtak, Veliki petak i Velika subota.

Slovenački i zapadnoslovenski jezici za Uskrs koriste naziv Velika noć, odnosno Velikonoćje (slovenački Velika noč, poljski Njielkanoc, češki Velikonoce, slovački Veľkonočé). Od tog naziva Uskrsa su imena dobili Velinka,  Velimirka, Velika, Velimir ili Velibor, a od njih su izvedena i rasprostranjena prezimena Velinkić, Velika, Velimirović, Veliborović.

Ivana Vujanov