Uskršnja poslanica patrijarha srpskog Irineja

 Ispuni se vreme višenedeljnog Časnog posta u kome smo na svakodnevnim bogosluženjima – pokajanjem, ispovešću i suznim molitvama – sastradavali sa Gospodom našim, pratili krstovaskrsni put i blagodarno klicali: „Slava dugotrpljenju Tvome, Gospode!“ Proživljavali smo dobrovoljna stradanja, poniženja, pljuvanja i krsnu smrt, da bismo danas, po neizmernoj milosti Božjoj, dočekali Hristovo slavno Vaskrsenje. Učestvujući u ovim događajima, mi kroz njih i živimo, prevazilazeći smrt i svaku žalost; jer kao što bez smrti nema Vaskrsenja, tako ni bez podviga sa nadom i trpljenjem nema utehe. Zato se poklanjamo i blagodarimo Gospodu Vaskrslom iz mrtvih, jer je nas, verne Svoje, udostojio da budemo pričasnici Njegovih čudesnih dela, osećajući u našoj duši nov život koji pobeđuje sve nevolje.

Radosno proslavljajmo današnji svetli praznik, draga naša deco duhovna, jer njegova blagodat i svetlost ne dolaze od Sunca, niti od anđelâ, već od nepristupne svetlosti kojom se razgoni tama i oči ljudske sagledavaju svu lepotu i sklad Božjeg sveta. Samo u toj svetlosti može se jasno sagledati smisao postojanja čoveka i sveta u dostojanstvu koje im po Božjem naznačenju pripada. Na ovaj dan se, zajedno sa bogonosnim ocima Crkve Hristove, podsećamo i opominjemo da se uzrok i cilj tvarne egzistencije nalazi u Bogu.

Kao saradnik Božji, čovek je odgovoran ne samo za sebe i svoj narod, nego za sve ljude i za sve narode, za sveukupnu Božju tvorevinu. To je svečovečanska filosofija kojom naša vera živi i deluje kroz vekove, projavljujući ono što se danas moderno naziva „ekološkom svešću“. Zato na današnji Praznik, koji jeste oaza mira i radosti, mi vršimo duhovnu smotru, naoružavajući se nadom da bismo uz pomoć sveoružja Božjeg, koje je u Crkvi, izdržali sve teškoće i sva iskušenja, crpeći snagu od Gospoda koji nas hrabri rečima: „Ne bojte se, Ja sam pobedio svet“.

Vaskrsenje jeste najveća pobeda nad zlom, grehom i smrću, koja nas podseća da i mi imamo mogućnost i obavezu da se usprotivimo svakom duhovnom padu i svemu što nas onemogućava u idenju za dobrom, da ne očajavamo nego da nadu svoju položimo na Gospoda, da bismo dobili Božju blagodat i pomoć u svakoj teškoći. Vera u Vaskrslog Bogočoveka projavljuje lekovitost pred stihijom porasta depresivnosti u savremenom svetu, jer nam, po rečima svetog Teofana Zatvornika, daruje mogućnost da duhovnim očima „gledamo preko greha i patnje“. Ako li po slabosti grešimo, sveto Jevanđelje nam poručuje: Ustani ti koji spavaš – u grehu – ustani i vaskrsni iz mrtvih – pokajanjem – i obasjaće te Hristos.

Kako bi sve doveo u prvobitni sklad i nama ljudima vratio radost od gledanja lica Njegova, Sâm Gospod iz prevelikog milosrđa i ljubavi prema nama uzima na Sebe čudesni podvig – postaje Bogočovek, rodivši se od Duha Svetoga i Marije Đeve radi nas ljudi i radi našega spasenja, i „bi predan za grehe naše i ustade za opravdanje naše“. Dakle, opravdanje naše jeste oboženje u Hristu Isusu, a radost naša jeste večna radost i nada Vaskrsenja, na kome se temelji Simvol hrišćanske vere, a koje sobom donosi najveći dar: pobedu života nad smrću.

Očovečenje kao početak domostroja spasenja roda ljudskog u Vaskrsenju ostvaruje konačno ispunjenje spasonosnog dela koje Pravoslavna Crkva svake nedelje neprekidno proslavlja. Tako godišnji krug u kome postojimo, po zlatokrilim rečima svetog Vladike Nikolaja, nije „samo jedna čitulja mrtvih“, već uvek otvoreni dinamizam života koji ide u susret Hristu Koji dolazi. Zato, ko je Hristov i naziva se hrišćaninom oslobođen je smrti, jer nas Sâm Gospod u to uverava: „Ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u Mene, ako i umre, živeće“ . Ovim rečima On nam daje nadu na istinski život koji je radost naše vere; iz njih razumemo da je Njegovo Vaskrsenje – naše vaskrsenje, jer Hristos smrću smrt uništi, darujući nama život večni.

Taj blaženi život, život sa svima svetima, počinje već ovde na zemlji. Za svakoga ko dušu svoju ispuni večnom rečju Božjom i oprosti svima za sve, radost i mir počinju ovde, u ovom životu. Nema čoveka danas, bio on vernik ili nevernik, koji ne bi želeo bar za trenutak da učestvuje u istinskoj radosti. Ali, mira i radosti niotkuda. Svuda bezizlaz, duša opatuljena u ličnim težnjama i željama koje proishode iz samoljublja i samoživosti, što dovodi do duhovne smrti koja ima za posledicu besciljnost i nemarnost za večno spasenje.

Svedoci smo sveopšteg otuđenja i razdora, najpre u samoj porodici, gde je zajednica mesupružnicima sve nestabilnija, a međusobno nepoštovanje roditelja ostavlja neizbrisivu ranu na dečjim dušama. Ne možemo tražiti svoja prava ugrožavajući tuđa. Zaboravljamo da je neophodno poštovati sebe i svetinju svog tela, koje je hram Duha Svetoga, da bismo našli pravu meru svega prolaznog, poštovati bližnjeg i njegovu slobodu, svetinju opšteg i zajedničkog dobra, kao i ličnih potreba

Stoga, deco naša duhovna, poštujte i čuvajte svetinju braka, jer je ona temelj zdrave i nerazorive porodice. Čuvajte u ljubavi tajnu života koju je osvetio Sâm Bog. Iskrena vernost i uzajamno praštanje neka krase svaku našu porodicu koja je domaća Crkva. Čedomorstvo, najveći zločin ovoga veka, nažalost, prisutno je i u našem narodu: prema statističkim podacima, svake godine u Srbiji nestaje čitav jedan grad. U svetlosti Hristovog Vaskrsenja svako začeće, rođenje i svako ljudsko biće jesu dar Božji koji ima večni smisao i rađa se za večnost. Iznoseći pred vas, draga braćo i sestre, iskušenja čitavog čovečanstva, u očinskoj ljubavi molimo vas da se zdravo i odgovorno vladate, iskupljujući trezveno i u miru vreme svoga života „jer su dani zli“. Pomolimo se Gospodu da zavlada mir svuda odakle je proteran, na prvom mestu u našim srcima i našim domovima, ali i u celom mnogostradalnom svetu!

„Mi hrišćani ne preziremo ovaj svet i ljude. Mi čvrsto hodamo na zemlji, očiju podignutih ka nebu. Poštujući sva ljudska dostignuća, želimo da se sve osveti blagodaću i silom Božjom, jer nam Gospod poručuje: „Vi ste svetlost svetu“. Radujte se pashalnom radošću, jer Gospod želi „da radost naša bude potpuna“. Sigurna je pobeda sa Hristom koja se postiže blagodaću i našim trudom da održimo zapovesti Božje. Kada se čovek rodi vodom i Duhom, tada počinje njegovo vaskrsenje, koje je centralna tačka večnobitija, u koju se sabiraju svi elementi pomoću kojih dolazimo do sebepoznanja i bogopoznanja. Poznanje Istine, stvarne Istine, jeste vera u Vaskrsenje i radost Vaskrsenja.

U svetlim danima naše radosti, mi ne zaboravljamo ljudski bol, patnje i stradanja. Ne zaboravljamo ni bolesne, stare i iznemogle, one u siromaštvu, izbeglištvu i bedi, prognane i izgnane sa svojih ognjišta. Sa verom i nadom molimo se da Bog obriše svaku suzu sa lica njihovih. Neprestano sastradavamo sa sveštenstvom i monaštvom, sa našim vernim narodom i decom Kosova i Metohije, koji su naša savest i bez kojih je srpska duhovna svest slaba i ništavna. Okrepljeni vašom snagom i odlučnošću, neprestano prinosimo kolenopreklone molitve da istrajete i da nam svima Kosovski Zavet bude most između nebeske i zemaljske Srbije. Mi ne smemo zbog nepravde klonuti, ne smemo se uplašiti, već se opredeliti za Carstvo nebesko sa svetim knezom Lazarom, koji je prineo žrtvu kao i vi što danas prinosite.

Nepravda i zloupotreba dobara ovoga sveta nije mimoišla naš mnogostradalni, ali nikada pogaženi i poniženi narod koji, milošću Božjom, proslavlja dogodine osam vekova samostalnosti Crkve i države. To nam daje pouzdanje i potvrdu da smo mi narod vođen svetima – svetim Simeonom, Svetim Savom i svetim kraljem Stefanom Prvovenčanim – koji za svagda srpski narod utemeljiše na krajeugaonom kamenu, Vaskrslom Hristu.

Obraćamo se svim našim sinovima i kćerima, duhovnoj deci naše Crkve, koja žive na svim kontinentima, sa kojima smo molitveno sjedinjeni, da se sa nama raduju Vaskrsenju Hristovom, koje nas poziva da u ljubavi i slozi, jedni sa drugima, čuvamo „jedinstvo duha svezom mira“.

Želeći vam svako istinsko dobro, oprostivši jedni drugima, prizivamo blagodat, mir i silu Vaskrsloga Hrista, da bismo mogli jednim ustima i jednim srcem da kličemo radosno:

HRISTOS VASKRSE - VAISTINU VASKRSE