USKRŠNJA TEMA Šta volim u Vojvodini (1)
Splet vojvođanske raznolikosti uvek je bila inspiracija pesnicima i slikarima, a pitoma ravnica, bez rezerve, široka srca otvarala je vrata svima, bilo da su stizali s naramkom tuge ili željom da baš ovde ostvare svoje snove.
Zato smo i poželeli ovog Uskrsa da naš “Dnevnik” posvetimo Vojvodini i ljudima koji ovde žive, temom: Šta volim u Vojvodini. Nadamo se da ćemo time dodati bar još jedan pogled u široko vojvođansko srce.
Irina Čukomina: Puno dobrih razloga da se ovde živi
- Vojvodina je raskrnica kultura gde je moguće upoznati se, ne samo sa srpskom kulturom i tradicijom, već i sa mađarskom, slovačkom, rumunskom, nemačkom, rusinskom… Ta multikulturalnost čini područje Vojvodine raznovrsnim i interesantnim. To sam videla obilazeći je jer sam svuda nailazila na različitu arhitekturu i gradove. Kroz Vojvodinu se sreću i različite tradicije pripremanja hrane i svaki kraj ima neki svoj specijalitet, kao što je u Semskim Karlovcima, gde ja živim - kuglof… Bukvalno tokom cele godine se kroz Vojvodinu ići od mesta do mesta na razne festivale hrane. Pored toga ovde je i veoma duga tradicija vinogradarstva i čini mi se da je vojvođansko kvalitetno vino dovoljan razlog da se odlučiš za život u Vojvodini - kaže Irina Čukomina, koja se s porodicom od 2014. doselila i živi u Sremskim Karlovcima.
Zahvaljujući tome što u Vojvodini oduvek zajedno žive različiti narodi, ljudi su ovde gostoljubivi prema strancima koje ne posmatraju kao “uljeze” već kao dobrodošle goste. Vekovna multikulturalnost je učinila da su svi Vojvođani otvoreni prema različitosti i umeju da poštuju tradiciju drugih. Jako mi se sviđa tradiconalna pravoslavna srpska tradicija i kultura, ali Vojvodina je primer kakvu silu u sebi nosi sjedinjena kultura Balkana i Zapadne Evrope, kako zapadne vrednosti mogu da uplivaju u tradicionalnu nacionalnu kulturu i kakve rezultate je to dalo u ovdašnjoj arhitekturi, umetnosti, literaturi i društvenom životu.
Novi Sad mi deluje kao kulturna i obrazovna prestonica Srbije – koliko je samo univerziteta, pozorišta, muzeja i festivala po stanovniku! Školovala sam se u Sankt Petersburgu, koji je kulturna prestonica Rusije i zato dobro znam da izrazito kulturna sredina formira i poseban tip stanovništva.
Šetajući starim delom Novog Sada, viđam kafiće urađene sa stilom i veoma lepog dizajna, što me podseća na to koliko ovde ima talentovanih umetnika i dizajnera koji mogu da osmisle takve stvari, ali i na veliki broj ovdašnjih građana koji umeju da prihvate i uživaju u estetici na tako visokom nivou. Novi Sad je zasluženo izabran za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jer grad kulture ne čini njegova arhitektura već čine njegovi ljudi. Ljudi su najveća vrednost Vojvodine i to će vam reći svaki stranac, koji je barem jednom bio ovde.
Novi Sad je zasluženo izabran za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jer grad kulture ne čini njegova arhitektura već čine njegovi ljudi
B. K. Loda: Najviše volim Rumu, ali i Frušku goru
- U Vojvodinu sam došao da živim pre tačno godinu dana, i danas to smatram svojim drugim domom. Najviše volim Rumu, ali i Frušku goru, gde često posećujem i Vrdnik u kom se odmaram i koji je čuven po termalnim bazenima. Iako sam vegeterijanac, hrana je odlična i nikada nisam imao problem u restoranima i gde god sam išao. Novi Sad je takođe prelep - kaže B. K. Loda, generalni direktor kompanije „CG Fuds Jurop” u Rumi.
Ismet Grebović: Dunav, Beška, ali i banjanje u Vrdniku
- U Srbiji živim više od deset godina, dok sam u Rumi poslednje dve godine i ono što je na mene ostavilo poseban utisak su ljudi, ukusi i priroda. Prelepe padine Fruške gore, Dunav, Beška, ali i banjanje u Vrdniku. Od hrane najviše uživam u jagnjetini - kaže Ismet Grebović, direktor engleske firme „Albon” u Srbiji
Srđan Simić: Volim je zbog njene ravnice, salaša, kulena i zvuka tamburice
Predsednik opštine Bački Petrovac Srđan Simić sa 29 godina ujedno je najmlađi predsednik opštine u Srbiji. Kako kaže, Vojvodinu voli zbog Novog Sada u kom je rođen i Maglića, sela u opštini Bački Petrovac, u kom živi.
- Vojvodinu volim zbog njene različitosti, kultura i tradicije, nečega čime odiše svaka opština. Volim je zbog njene ravnice, salaša, kulena i zvuka tamburice, zbog naših dvoraca, istorije i njive - izjavio je Simić za „Dnevnik“.
Joland Korora: Volim je i zbog pite bundevare
– Volim da vozim automobil kroz Vojvodinu, zato što su vozači pažljivi i poštuju propise, pa je vožnja uživanje - kaže Joland Korora, predsednica UO Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka NURDOR.
- Volim je i zbog Fruške gore, na kojoj provodim svaki vikend od maja do oktobra. Ta pitoma planina, a ipak planina, me smiruje i samo tu tokom leta osetim hlad. - Vojvodinu volim i zato što nedeljom kuvamo supu, sos, meso i rinflajš. Volim je i zbog pite bundevare. Volim Vojvodinu i zbog ljudi, tu sam rođena, osećam te ljude kao svoje i nikada ne bih mogla da odem iz nje. Mislim da ne bih bila srećna.
Vladimir Bucalo: Ono što najviše volim u Vojvodini su ljudi
– Volim Novi Sad i Dunav, ali ono što najviše volim u Vojvodini su ljudi - kaže Vladimir Bucalo, član Moto-kluba „Otpisani” iz Sremske Kamenice. - Ljudi se javljaju jedni drugima na ulici, iako se ne poznaju. Neka mirnoća i dobrota vlada Vojvodinom. Čak i u vicevima, taj naš Lala je dobrica. Da li zbog viceva ili zbog nas samih, ljudi iz ostalih krajeva zemlje, kao i bivših jugoslovenskih republika, imaju veoma pozitivan stav o nama. To kao bajker i čovek koji puno putuje mogu slobodno da potvrdim, bez izuzetka.
Pavel Surovi: Ovo je moj dom
Poslanik Skupštine Vojvodine Pavel Surovi voli Vojvodinu zbog ravnice, žita i sunca. Za njega je Vojvodina i bogatsvo kulture i tradicije svih ljudi koji tu žive.
- U detinjstvu kada sam leti za vreme žetve vozio bicikl, znao sam često da zažmurim na trenutak i tada bi uvek osetio miris žita – kaže. Voli i kulturno bogatsvo ovdašnjeg naroda, nošnje koje imaju, i hranu koju pripremaju, svako na svoj način.
- Volim tu lepotu i širinu tog šarenila..Vojvodina je moj dom. ja sam 11. generacija iz Slovačke koji živi u miru na ovim prostorima. Volim što smo dobili mogućnost da ravnopravno sa ostalima tu živimo, radimo i osnujemo porodicu. Puno je krvi i znoja proliveno u prošlosti da bi danas imali sve što imamo u Vojvodini – kaže Surovi.
Tihomir Vejnović: Ljudske posebnosti
- Vojvodina je jedno jedinstvo suprotnosti- kaže Tihomir Vejnović, upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine.- Padine Fruške gore smenjuje ravnica, košavu širina Dunava. Volim bogat kolorit onih koji u njoj žive, mešavinu kultura, prisustvo više svetova! Sa gledišta lekara, mislim da je dobro to što su se kroz vekove mešali mnogi narodi, pa su migracije i mešoviti brakovi dali neke ljudske posebnosti. Tako je moj rodni Apatin, najveće ličko selo u bivšoj Jugoslaviji, dao 30 vrhunskih sportista, od kojih su mnogi bili reprezentativci. Ovakvo jedinstvo suprotnosti kroz različite kulture, religije i narode, stvorilo je novi, jedinstven kvalitet našim sugrađanima!
Milutin Ž. Pavlov: Hlebni miris ravnice
- U ravnici ti ideš za svojim glasom kao očima, odgonetno zagledaš svom širinom po dubini horizonta profile naseljenih mesta u pejzažu gde si uvek negde daleko, ma koliko da si blizu - veli Milutin Ž. Pavlov, pesnik i romansijer.
- I ma koliko da je kišno, snežno ili sunčano doba, osećaš u toj ravnini hlebni miris. Drumovi su strelovito zaneti nebom, ali istodobno ćeš se naći i na drumu koji je sav u meandrima što govori koliko su ljudi tabanali stazama da bi očuvali marvu i njive od vodenih stihija; otuda ravničar ume da sumnja u sitnice da bi sačuvao tu krupnu daljinu u čijoj ravni sluti otvoren za reč i psovku koja ume da se smeje. U ravnici si samom sebi prepreka i zamah, trećeg nemaš sa crnom zemljom u očima i ustima.
Radovan Vlahović: Trpeljiva i dobroćudna
- Vojvodina je životni i duhovni prostor, što širom otvara oči onima koji je vole, i čini od njih divove koji čvrsto stoje nogama na zemlji, a obrazima miluju oblake - kaže Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra.
- Ona je energetski magnet koji privlači, vezuje za sebe i koreni i one koji je ne osećaju u dovoljnoj meri kao svoj zavičaj. Skrojena od mnoštva nijansi, u sudaru i mešanju nemanjićke i marijaterezijanske tradicije, Vojvodina je otvorena za sve nove ideje i zakopčana do grla ponekad za one što žele da je poseduju. U svojoj trpeljivoj i dobroćudnoj pitomosti, ona rađa sinove i kćeri, podiže ih da žive i ostvaruju se kao svoji na svome. Ona se znalcima kazuje kao tajnovito i mnogoliko, nebesko i zemljano, polivalentno seljačko, građansko i kulturološko prostranstvo u kome je moj nacion, zajedno sa drugim narodima, našao egzistencijalno i hrišćansko sabranje.
Vojvodina je Gospodnji vrt u kome su mesto našli, u poslednja dva milenija, mnogi kolonisti, voljni i iz nužde, iz preko dvadeset naroda. U Vojvodinu su kroz istoriju svi odnekud došli, donevši sa sobom svoje jezike, pesme, običaje i tradiciju, i kroz zajednički život i muku sva ta raznoglasja stvorila su kontrapunkt koji blista, omamljuje i čijem evropskom šarmu je teško, veoma teško odoleti. Vojvodina je jedan svet satkan od mnoštva svetova, ona ume da nosi svoju umnost, lepotu i sjaj, ona ume da podnosi suze, znoj, siromaštvo i težak rad.
Vojvodinu volim jer je ona moj zavičaj, koji ume ponekad da ćuti i gleda svoja posla, a bome ume i da podigne svoj glas.
Ivana Španović: Vojvodina ima veliko srce
Naša najbolja sportistkinja, svetska šampionka u skoku udalj Ivana Španović, rođena je u Zrenjaninu, a danas živi i trenira u Novom Sadu. O tome zbog čega voli Vojvodinu, sjajna atletičarka je rekla:
- Volim je zato što je ravna, sve do Dunava i dalje. Opet, Dunav volim jer je i on ravan, sve do kraja. Pa onda, kada mi dosadi ta ravnoća, odem u biser Vojvodine – Frušku goru i tamo udahnem vazduh punim plućima i pustim da mi pogled odluta s te visine. Dokle taj pogled seže, ne vidim kraja Vojvodini... Ona je velika, jer ima veliko srce i puna je ljubavi.
Igor Mirović: Trudim se da uzvratim sve što mi je pružila
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović Vojvodinu kaže da je u Vojvodini odrastao, Vojvodina ga je školovala, tu je stekao porodicu i tu rastu njegova dva sina koji su rođeni Novosađani.
- Vojvodina mi je zapravo sve pružila i imam obavezu i dužnost da joj vraćam – navodi - U vreme kada sam učio škole i kada sam završavao ekonomski fakultet sve je bilo besplatno i nekako je ta moja generacija trebala da stekne naviku da ono što je neko finansirao, ono što je neko stvorio i od toga nam pružio mogućnost besplatanog školovanja, besplatnog učenja, sada vraćamo. Ja na taj način gledam na stvar. Zato se trudim da uvek i u svemu Vojvodini i celoj našoj državi vraćam.
Kaže da ove novije generacije nemaju tu srećnu okolnost jer njih nažalost finansiraju roditelji, ili sami zarađuju, posebno za svoju visoko školovanje, osim onih koji najbolje uče pa su na budžetu.
- Mi smo pre 17-18 godina prešli u jedan novi pogled koji je praktičniji svakako, vezan je za profit i ima više dodira s nekim savremenim svetom i vremenom. – ističe - U onom našem vremenu smo bili nekako učeni da poštujemo i mesto u kojem živimo i kraj i pokrajinu koja je naše utemeljenje i naravano našu državu koja je naš i temelj i krov. Pre svega iz tog osećanja volim Vojvodinu i trudim se da joj vraćam. To je moj lični pogled.
Navodi da je opšti pogled na Vojvodinu njene osobenosti, specifičnosti, originalnost, ne samo u ovom uobičajnom političkom govoru kada imamo raznolikost u kulturi i nacionalnom prožimanju već je Vojvodina zaista specifična kao što bi rekao Draško Ređep ona ima jedan originalni mentalitet. Taj mentalitet Vojvodine je prevazišao i ove regionalne okvire i postao poznat pre svega kroz ljude koji su ovde rođeni i koji su tu slavu Vojvodine pronosili celim svetom.
- Vojvodina je poznata i kroz vrednost iskonske tradicije koja je naročito živa u vojvođanskim selima i zbog toga je volim, ali i kroz vrednost savremenog, urbanog života u velikim gradovima. Mnogi od tih vrednosti mogu da budu primer i za druge gradove u našem okruženju. Sve to daje sliku o Vojvodini, koja je uvek meni pred očima, ali koja uvek ima i brojne nedostatke koje moramo da ispravljamo – istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
Miloš Vučević: Vojvodina su i koreni i budućnost
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević na naše pitanje zašto voli Vojvodini je odgovorio da postoje stvari koje nikad ne preispituje, a jedna od njih je sadržana u i tom našem pitanju i on je kratak „zato!“
„U to „zato” stao je ceo moj život, i životi mojih predaka. Volim je zato što je samo geografski ravna, a zapravo je sva izbrazdana i ispretpletana od mnoštva naših različitosti i posebnosti, široka poput duša naroda koji su je iz močvare gradili, i izgradili u mesto na kome je multikulturalnost stvarnost, a ne mit. I za mene može biti ravna, ali samo kao linija našeg razumevanja, jer u tome nema prekida. Volim je i zato što je politički uvek bila prva i napredna. Zato što su je stvarali i gradili ljudi koji su znali i da podignu glas, i da nikada ne spuste glavu. I uvek su gledali napred. I volim je zato što je jednostavno lepa i inspirativna, da čak i u meni probudi poetu.“ – navodi.
Kaže da kao gradonačelnik Novog Sada, ima tu privilegiju da radi na ostvarivanju naših snova, da gradimo i modernizujemo, da stvaramo nove šanse za privredni rast i razvoj, za kvalitetniji zivot.. Kako navodi konačno smo na putu da s lica grada skinemo ožiljke nastale tokom NATO bombardovanja, da konačno otvaramo nove fabrike, škole, vrtiće, bolnice...i zajedno stvaramo još lepše lice, i lepšu panoramu našeg grada. I smatra da će Vojvodina uvek biti ta lokomotiva razvoja, sa svojim Novim Sadom, gradom duple krune - Omladinskom prestonicom Evrope 2019.i Evropskom prestonicom kulture 2021. godine.
„I danas, na raskršću tradicije i modernog doba: Vojvodine čiji narodi su pre 100 godina doneli odluku o prisajedinjenju tadašnjoj Kraljevini Srbiji, i Vojvodine ove 2018. godine koja nezaustavljivo grabi napred, ja sam siguran u to da je ovo regija velikih šansi, za sve dobronamerne ljude. I ja sam ponosan na sve nas zato što toliko radimo, zato što se toliko trudimo da živimo svoje snove, da stvaramo moderan ambijent za život, ne zapostavljajući nasleđe predaka, ne zapostavljajući imidž Srpske Atine, negujući sve naše različitosti, empatuju, pomažući našim prijateljima kad im je najteže, našoj zajednici na Kosovu i Metohiji .. I to je ono čemu smo učeni, i na čemu vaspitavamo našu decu - da nikada neće biti bitno kojim jezikom govorite, niti koje svečare slavite .. jer ćete se ovde lako i razumeti, i sporazumeti. I teško je odgovor na vaše pitanje svesti u par rečenica. Pa čak mu je i Mika Antić životni opus posvetio ..Vojvodina su i koreni, i budućnost. I u međuprostoru, svi mi!”
Tijana Palkovljević Bugarski: Bogatstvo raznolikosti i tradicija
- Vojvodinu volim zbog njenog bogatstva raznolikosti predela, tradicija, arhitekture i gastronomije, ali i zbog mirisa i ukusa koji me vraćaju u detinjstvo - kaže Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.
- Volim prirodna bogatstva Fruške gore u šareno proleće i belu zimu i sve ono što je deo tog tako posebnog ambijenta: manastire, vinograde i jezera. Profesionalno, Vojvodinu volim jer čuva sećanje na Paju Jovanovića, Uroša Predića, Savu Šumanovića i Milana Konjovića u Vršcu, Zrenjaninu, Šidu i Somboru.
Gotovo da nema grada koji nije obeležila delatnost nekog od velikih slikara, a opet su se svi spojili u Novom Sadu u kolekcijama brojnih muzeja i galerija.
Ipak, da Vojvodina nije samo uspavana ravnica pokazuju i kreativna mesta kao što su Salaš 137 na Čeneju i Mokrin house u Mokrinu koji gastronomsko i heritološko nasleđe Vojvodine reinterpretiraju na moderan način prilagođen savremenom načinu života!
Nemanja Milenković: U središtu periferije dva carstva
- Vojvodinu najviše volim zato što je istorijski, u središtu periferije dva carstva, gradila svoj identitet na migraciji ideologija, kultura i ljudi postavši najsevernija mediterenska regija srednje Evrope – kaže Nemanja Milenković, direktor Fondacije 2021
Milan Mumin: Volim Srem, Banat i Bačku...
- U Vojvodini volim pored onih klišea salaša, tamburaša, hrane i pića, to što je ravna, prepuna bogatih oranica i ponosne Fruške gore – kaže Milan Mumin, muzičar.
- Pored Novog Sada obožavam i ceo Srem, pogotovo potez od Ledinaca, gde sam imao vikendicu i provodio mnogo vremena, pa sve naniže, Čorta, Čerević, Banoštor, Koruška, Susek i sve dole do Slankamena. Volim jako da se vozikam Fruškom gorom, te s tim u vezi bolji drumovi ne bi škodili. Volim i Sombor, Suboticu, Zrenjanin, ma volim Srem, Banat i Bačku! Vojvođanske reke volim, čak možda Tisu više od Dunava. Vojvođansku umetnost, koja je neprevaziđena, ne smem da zaboravim ni sveto trojstvo Miku Antića, Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja. Cenim i sve njene bendove, prošle, sadašnje i buduće. U Vojvodini jedino, uz Pariz i USA osećam neki neobjašnjiv mir i lagodu..
Nastaviće se...