УСКРШЊА ТЕМА Шта волим у Војводини (1)

Зато смо и пожелели овог Ускрса да наш “Дневник” посветимо Војводини и људима који овде живе, темом: Шта волим у Војводини. Надамо се да ћемо тиме додати бар још један поглед у широко војвођанско срце.

Ирина Чукомина:  Пуно добрих разлога да се овде живи

- Војводина је раскрница култура где је могуће упознати се, не само са српском културом и традицијом, већ и са мађарском, словачком, румунском, немачком, русинском… Та мултикултуралност чини подручје Војводине разноврсним и интересантним.  То сам видела обилазећи је јер сам свуда наилазила на различиту архитектуру и градове. Кроз Војводину се срећу и различите традиције припремања хране и сваки крај има неки свој специјалитет, као што је у Семским Карловцима, где ја живим - куглоф… Буквално током целе године се кроз Војводину ићи од места до места  на разне фестивале хране. Поред тога овде је и веома дуга традиција виноградарства и чини ми се да је војвођанско квалитетно вино довољан разлог да се одлучиш за живот у Војводини - каже Ирина Чукомина, која се с породицом од 2014. доселила и живи у Сремским Карловцима.

Захваљујући томе што у Војводини одувек заједно живе различити народи, људи су овде гостољубиви према странцима које не посматрају као “уљезе” већ као добродошле госте. Вековна мултикултуралност је учинила да су сви Војвођани отворени према различитости и умеју да поштују  традицију других.  Јако ми се свиђа традицонална православна српска традиција и култура, али Војводина је пример какву силу у себи носи сједињена култура Балкана и Западне Европе, како западне вредности могу да упливају у традиционалну националну културу и какве резултате је то дало у овдашњој архитектури, уметности, литератури и друштвеном животу.

Нови Сад ми делује као културна и образовна престоница Србије – колико је само универзитета, позоришта, музеја и фестивала по становнику! Школовала сам се у Санкт Петерсбургу, који је културна престоница Русије и зато добро знам да изразито културна средина формира и посебан тип становништва.     

Шетајући старим делом Новог Сада, виђам кафиће урађене са стилом и веома лепог дизајна, што ме подсећа на то колико овде има талентованих уметника и дизајнера који могу да осмисле такве ствари, али и на велики број овдашњих грађана који умеју да прихвате и уживају у естетици на тако високом нивоу. Нови Сад је заслужено изабран за Европску престоницу културе 2021. године, јер град културе не чини његова архитектура већ чине његови људи. Људи су највећа вредност Војводине и то ће вам рећи сваки странац, који је барем једном био овде. 

Нови Сад је заслужено изабран за Европску престоницу културе 2021. године, јер град културе не чини његова архитектура већ чине његови људи

Б. К. Лода: Највише волим Руму, али и Фрушку гору

- У Војводину сам дошао да живим пре тачно годину дана, и данас то сматрам својим другим домом. Највише волим Руму, али и Фрушку гору, где често посећујем и Врдник у ком се одмарам и који је чувен по термалним базенима. Иако сам вегетеријанац, храна је одлична и никада нисам имао проблем у ресторанима и где год сам ишао. Нови Сад је такође прелеп - каже Б. К. Лода, генерални директор компаније „ЦГ Фудс Јуроп” у Руми.

Исмет Гребовић: Дунав, Бешка, али и бањање у Врднику

- У Србији живим више од десет година, док сам у Руми последње две године и оно што је на мене оставило посебан утисак су људи, укуси и природа. Прелепе падине Фрушке горе, Дунав, Бешка, али и бањање у Врднику. Од хране највише уживам у јагњетини - каже Исмет Гребовић, директор енглеске фирме „Албон” у Србији

Срђан Симић: Волим је због њене равнице, салаша, кулена и звука тамбурице

Председник општине Бачки Петровац Срђан Симић са 29 година уједно је најмлађи председник општине у Србији. Како каже, Војводину воли због Новог Сада у ком је рођен и Маглића, села у општини Бачки Петровац, у ком живи.

- Војводину волим због њене различитости, култура и традиције, нечега чиме одише свака општина. Волим је због њене равнице, салаша, кулена и звука тамбурице, због наших двораца, историје и њиве - изјавио је Симић за „Дневник“.

Јоланд Корора: Волим је и због пите бундеваре

– Волим да возим аутомобил кроз Војводину, зато што су возачи пажљиви и поштују прописе, па је вожња уживање - каже Јоланд Корора, председница УО Националног удружења родитеља деце оболеле од рака НУРДОР.

 - Волим је и због Фрушке горе, на којој проводим сваки викенд од маја до октобра. Та питома планина, а ипак планина, ме смирује и само ту током лета осетим хлад. - Војводину волим и зато што недељом кувамо супу, сос, месо и ринфлајш. Волим је и због пите бундеваре. Волим Војводину и због људи, ту сам рођена, осећам те људе као своје и никада не бих могла да одем из ње. Мислим да не бих била срећна.

Владимир Буцало: Оно што највише волим у Војводини су људи

– Волим Нови Сад и Дунав, али оно што највише волим у Војводини су људи - каже Владимир Буцало, члан Мото-клуба „Отписани” из Сремске Каменице. - Људи се јављају једни другима на улици, иако се не познају. Нека мирноћа и доброта влада Војводином. Чак и у вицевима, тај наш Лала је добрица. Да ли због вицева или због нас самих, људи из осталих крајева земље, као и бивших југословенских република, имају веома позитиван став о нама. То као бајкер и човек који пуно путује могу слободно да потврдим, без изузетка.

Павел Сурови: Ово је мој дом

Посланик Скупштине Војводине Павел Сурови воли Војводину због равнице, жита и сунца. За њега је Војводина и богатсво културе и традиције свих људи који ту живе.

- У детињству када сам лети за време жетве возио бицикл, знао сам често да зажмурим на тренутак и тада би увек осетио мирис жита – каже. Воли и културно богатсво овдашњег народа, ношње које имају, и храну коју припремају, свако на свој начин. 

- Волим ту лепоту и ширину тог шаренила..Војводина је мој дом. ја сам 11. генерација из Словачке који живи у миру на овим просторима. Волим што смо добили могућност да равноправно са осталима ту живимо, радимо и оснујемо породицу. Пуно је крви и зноја проливено у прошлости да би данас имали све што имамо у Војводини – каже Сурови.    

Тихомир Вејновић: Људске посебности

- Војводина је једно јединство супротности- каже Тихомир Вејновић, управник Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине.- Падине Фрушке горе смењује равница, кошаву ширина Дунава. Волим богат колорит оних који у њој живе, мешавину култура, присуство више светова! Са гледишта лекара, мислим да је добро то што су се кроз векове мешали многи народи, па су миграције и мешовити бракови дали неке људске посебности. Тако је мој родни Апатин, највеће личко село у бившој Југославији, дао 30 врхунских спортиста, од којих су многи били репрезентативци. Овакво јединство супротности кроз различите културе, религије и народе, створило је нови, јединствен квалитет нашим суграђанима!

Милутин Ж. Павлов: Хлебни мирис равнице

- У равници ти идеш за својим гласом као очима, одгонетно загледаш свом ширином по дубини хоризонта профиле насељених места у пејзажу где си увек негде далеко, ма колико да си близу - вели Милутин Ж. Павлов, песник и романсијер.

 - И ма колико да је кишно, снежно или сунчано доба, осећаш у тој равнини хлебни мирис. Друмови су стреловито занети небом, али истодобно ћеш се наћи и на друму који је сав у меандрима што говори колико су људи табанали стазама да би очували марву и њиве од водених стихија; отуда равничар уме да сумња у ситнице да би сачувао ту крупну даљину у чијој равни слути отворен за реч и псовку која уме да се смеје.  У равници си самом себи препрека и замах, трећег немаш са црном земљом у очима и устима.

Радован Влаховић: Трпељива и доброћудна

- Војводина је животни и духовни простор, што широм отвара очи онима који је воле, и чини од њих дивове који чврсто стоје ногама на земљи, а образима милују облаке - каже Радован Влаховић, књижевник, директор  Банатског културног центра.

 - Она је енергетски магнет који привлачи, везује за себе и корени и оне који је не осећају у довољној мери као свој завичај. Скројена од мноштва нијанси, у судару и мешању немањићке и маријатерезијанске традиције, Војводина је отворена за све нове идеје и закопчана до грла понекад за оне што желе да је поседују. У својој трпељивој и доброћудној питомости, она рађа синове и кћери, подиже их да живе и остварују се као своји на своме. Она се зналцима казује као тајновито и многолико, небеско и земљано, поливалентно сељачко, грађанско и културолошко пространство у коме је мој национ, заједно са другим народима, нашао егзистенцијално и хришћанско сабрање.

Војводина је Господњи врт у коме су место нашли, у последња два миленија, многи колонисти, вољни и из нужде, из преко двадесет народа. У Војводину су кроз историју сви однекуд дошли, доневши са собом своје језике, песме, обичаје и традицију, и кроз заједнички живот и муку сва та разногласја створила су контрапункт који блиста, омамљује и чијем европском шарму је тешко, веома тешко одолети. Војводина је један свет саткан од мноштва светова, она уме да носи своју умност, лепоту и сјај, она уме да подноси сузе, зној, сиромаштво и тежак рад.

Војводину волим јер је она мој завичај, који уме понекад да ћути и гледа своја посла, а боме уме и да подигне свој глас.

Ивана Шпановић:  Војводина има велико срце

Наша најбоља спортисткиња, светска шампионка у скоку удаљ Ивана Шпановић, рођена је у Зрењанину, а данас живи и тренира у Новом Саду. О томе због чега воли Војводину, сјајна атлетичарка је рекла:

- Волим је зато што је равна, све до Дунава и даље. Опет, Дунав волим јер је и он раван, све до краја. Па онда, када ми досади та равноћа, одем у бисер Војводине – Фрушку гору и тамо удахнем ваздух пуним плућима и пустим да ми поглед одлута с те висине. Докле тај поглед сеже, не видим краја Војводини... Она је велика, јер има велико срце и пуна је љубави.

Игор Мировић: Трудим се да узвратим све што ми је пружила

Председник Покрајинске владе Игор Мировић Војводину каже да је у Војводини одрастао, Војводина га је школовала, ту је стекао породицу и ту расту његова два сина који су рођени Новосађани.

- Војводина ми је заправо све пружила и имам обавезу и дужност да јој враћам – наводи - У време када сам учио школе и када сам завршавао економски факултет све је  било бесплатно и некако је та моја генерација  требала да стекне навику да оно што је неко финансирао, оно што је неко створио и од тога нам пружио могућност бесплатаног школовања, бесплатног учења, сада враћамо. Ја на тај начин гледам на ствар. Зато се трудим да увек и у свему Војводини и целој нашој држави враћам.

Каже да ове новије генерације немају ту срећну околност јер њих нажалост финансирају родитељи, или сами зарађују,  посебно за своју високо школовање, осим оних који најбоље уче па су на буџету.

- Ми смо пре 17-18 година прешли у један нови поглед који је практичнији свакако, везан је за профит и има више додира с неким савременим светом и временом. – истиче - У оном нашем времену смо били некако учени да поштујемо и место у којем живимо и крај и покрајину која је наше утемељење и наравано нашу државу која је наш и темељ и кров. Пре свега из тог осећања волим Војводину и трудим се да јој враћам. То је мој лични поглед.

Наводи да је општи поглед на Војводину њене особености, специфичности, оригиналност, не само у овом уобичајном политичком говору када имамо разноликост у култури и националном прожимању већ је Војводина заиста специфична као што би рекао Драшко Ређеп она има један оригинални менталитет. Тај менталитет Војводине је превазишао и ове регионалне оквире и постао познат пре свега кроз људе који су овде рођени и који су ту славу Војводине проносили целим светом. 

- Војводина је позната и кроз вредност исконске традиције која је нарочито жива у војвођанским селима и због тога је волим, али и кроз вредност савременог, урбаног живота у великим градовима. Многи од тих вредности  могу да буду пример и за друге градове у нашем окружењу. Све то даје слику о Војводини, која је увек мени пред очима, али која увек има и бројне недостатке које морамо да исправљамо – истакао је председник Покрајинске владе Игор Мировић.   

Милош Вучевић:  Војводина су и корени и будућност

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић на наше питање зашто воли Војводини је одговорио да постоје ствари које никад не преиспитује, а једна од њих је садржана у и том нашем питању и он је кратак „зато!“

„У то „зато” стао је цео мој живот, и животи мојих предака. Волим је зато што је само географски равна, а заправо је сва избраздана и испретплетана од мноштва наших различитости и посебности, широка попут душа народа који су је из мочваре градили, и изградили у место на коме је мултикултуралност стварност, а не мит. И за мене може бити равна, али само као линија нашег разумевања, јер у томе нема прекида. Волим је и зато што је политички увек била прва и напредна. Зато што су је стварали и градили људи који су знали и да подигну глас, и да никада не спусте главу. И увек су гледали напред. И волим је зато што је једноставно лепа и инспиративна, да чак и у мени пробуди поету.“ – наводи. 

Каже да као градоначелник Новог Сада, има ту привилегију да ради на остваривању наших снова, да градимо и модернизујемо, да стварамо нове шансе за привредни раст и развој, за квалитетнији зивот.. Како наводи коначно смо на путу да с лица града скинемо ожиљке настале током НАТО бомбардовања, да коначно отварамо нове фабрике, школе, вртиће, болнице...и  заједно стварамо још лепше лице, и лепшу панораму нашег града. И сматра да ће Војводина увек бити та локомотива развоја, са својим Новим Садом, градом дупле круне - Омладинском престоницом Европе 2019.и Европском престоницом културе 2021. године.

„И данас, на раскршћу традиције и модерног доба: Војводине чији народи су пре 100 година донели одлуку о присаједињењу тадашњој Краљевини Србији, и Војводине ове 2018. године која незаустављиво граби напред, ја сам сигуран у то да је ово регија великих шанси, за све добронамерне људе. И ја сам поносан на све нас зато што толико радимо, зато што се толико трудимо да живимо своје снове, да  стварамо модеран амбијент за живот, не запостављајући наслеђе предака, не запостављајући имиџ Српске Атине, негујући све наше различитости, емпатују, помажући нашим пријатељима кад им је најтеже, нашој заједници на Косову и Метохији .. И то је оно чему смо учени, и на чему васпитавамо нашу децу - да никада неће бити битно којим језиком говорите, нити које свечаре славите .. јер ћете се овде лако и разумети, и споразумети. И тешко је одговор на ваше питање свести у пар реченица. Па чак му је и Мика Антић животни опус посветио ..Војводина су и корени, и будућност. И у међупростору, сви ми!”

Тијана Палковљевић Бугарски: Богатство разноликости и традиција

- Војводину волим због њеног богатства разноликости предела, традиција, архитектуре и гастрономије, али и због мириса и укуса који ме враћају у детињство - каже Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

 - Волим природна богатства Фрушке горе у шарено пролеће и белу зиму и све оно што је део тог тако посебног амбијента: манастире, винограде и језера. Професионално, Војводину волим јер чува сећање на Пају Јовановића, Уроша Предића, Саву Шумановића и Милана Коњовића у Вршцу, Зрењанину, Шиду и Сомбору.

Готово да нема града који није обележила делатност неког од великих сликара, а опет су се сви спојили у Новом Саду у колекцијама бројних музеја и галерија.

Ипак, да Војводина није само успавана равница показују и креативна места као што су Салаш 137 на Ченеју и Мокрин хоусе у Мокрину који гастрономско и херитолошко наслеђе Војводине реинтерпретирају на модеран начин прилагођен савременом начину живота!

Немања Миленковић: У средишту периферије два царства

- Војводину највише волим зато што је историјски, у средишту периферије два царства, градила свој идентитет на миграцији идеологија, култура и људи поставши најсевернија медитеренска регија средње Европе – каже Немања Миленковић, директор Фондације 2021

Милан Мумин: Волим Срем, Банат и Бачку...

- У Војводини волим поред оних клишеа салаша, тамбураша, хране и пића, то што је равна, препуна богатих ораница и поносне Фрушке горе – каже Милан Мумин, музичар.

 - Поред Новог Сада обожавам и цео Срем, поготово потез од Лединаца, где сам имао викендицу и проводио много времена, па све наниже, Чорта, Черевић, Баноштор, Корушка, Сусек и све доле до Сланкамена. Волим јако да се возикам Фрушком гором, те с тим у вези бољи друмови не би шкодили. Волим и Сомбор, Суботицу, Зрењанин, ма волим Срем, Банат и Бачку! Војвођанске реке волим, чак можда Тису више од Дунава. Војвођанску уметност, која је непревазиђена, не смем да заборавим ни свето тројство Мику Антића, Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја. Ценим и све њене бендове, прошле, садашње и будуће. У Војводини једино, уз Париз и УСА осећам неки необјашњив мир и лагоду..

Наставиће се...